На тренутак помислим требало би, али схватим да одавно не вреди. Не вреди писати теби. Не вреди писати ни о теби, али опет ето пискарам по мало. Тек толико да се не угушим од сопствених мисли. Тек толико да ме жеља мине. Загрлим јастук и замислим тебе. Па њему шапнем све што бих теби да […]
Bila je nedelja i Novak je rekao da je dobro što se izdigao i da je to najvažnije. Iste te svete nedelje, mudraci su pisali o velikim humanistima koji su lečili decu u velelepnim bolnicama Emirata dok je Kristijan ponovo počinio grehe iz mladosti i sa prijateljima ukrao mleko za bebe u supermarketu. Sedela sam
Gledajući druge portale, sajtove i druge roditelje verovatno se često pitaš kao i ja. Kako biti dobar primer svom detetu? Da li pravim prave korake jer znam da ih moje dete sledi? Složiću se sa vama. Meni je bilo mnogo teško. Postala sam mlada majka. Brinula sam se da li ću biti dobar primer svom
Bez dužeg razmišljanja, evo ti ove iz neba reči. Odlazi i okani se mene i svega mi reci. Neodlučnost me prati u stopu i sam ne mogu da shvatim okruženje i petlje neke. Zašto samo ne kreneš na zapad, ka izlasku novog sutra. Pokrenuću lavinu u košmarima svojim ovih dana, kad ni sama misao ne
Odrasla je sa braćom u raskošnoj kući, koja je pre ličila na vilu, opasanu zidinama i listopadnim drvećem. U njoj su se nekada okupljali umetnici i književnici, dobitnici raznih nagrada, ali se vremenom porodica povukla iz društvenog života, i živela mirno i skromnije nego u predratnom vremenu. Ostale su samo fotografije na zidovima, i umetnička
Имам ја једног друга. Јури за мном сваког дана, а некад ме и стигне. Кад ме сустигне, он ми над главом стоји и смета ми тако, неретко, јако дуго. Са њега, на мене, прелазе којекакве мисли. И ја их често упијам. А те мисли увек песимистичне. Те како је лош овај дан, те како је
Sedela je za separeom. Spuštenih ramena i pognute glave. Kružila je prstom po čaši gorkog martinija. Tiho ispijajući kap po kap. Pitao sam se gde vode tako lepu damu u maloj crnoj haljini misli? Bila je tajanstvena. Njena jednostavna mala crna haljina je krila toliko tajni koje sam želeo otkriti. Prošla je svojim tananim prstima
Imam oči ali mi džin ne dozvoljava da te vidim Imam glavu ali mi džin ne dozvoljava da mislim Imam glas ali ti džin de dopušta da me čuješ Plačem ali te džin ubeđuje da se smejem Nudim ti jabuku a džin ti kaže da je otrovna Dakle kocka je bačena! Uzimam olovku Crtam tog džina Kako
U svakom od gradova bih pozdravljao vozove Pobegle autobuse pečurke stajališta u podnožju zgrada I poturao pod kamen tako neki list Kao podsetnik odraslom sebi Ako ikada zalutam U raskošu štepova gasnih bojanki reklama Da spoznam raskršća po njemu tuđe ulice kao svoje I srdačno javljao neznancima u prolazu Uz pitanje Da li Alisa stanuje
Дуг је дан, умор те стиже. Жеља за слатким сном навире и журиш кревету у наручје. Постељина намештена, лежеш и препушташ се лепоти одмора. Очи склапаш, своју најудобнију позу за спавање заузимаш, тонеш у сан. А сан гадан. Све црнило око тебе, не знаш где си. Ништа не видиш, само силан, а пригушен плач са
Несугласице су показале праву страну и разумевању је дошао крај. Са умом јасним и срцем снажним, дајем последњи трзај. Избледећу. Огорчености бејаше окрутне и лепе, хиљадама сам миља у усамљености. Вребале у немиру мом, ослободиле ме од лажне људскости. Избледећу. Ходам ка удаљеном сумраку и уз уминутост нетремице гледам. Корак за кораком пут ми се
Jedino o tebi, u stihovima pišem, jedino za tebe, ja živim,dišem. Na putu tuge i sjaja,nikada nećeš biti sama, srećom ispisujem stihove o nama. Svetlost tvog osmeha kao sunčev sjaj, u tami noći srce mi kaže da nije kraj. Jedino tebe sanjam,ovu pesmu ti srcem pišem, ljubav je naša nežna,ja samo za tebe dišem. Tvoje
