Bližila se slava Sveti Nikola, i Hana se radovala što su joj roditelji dopustili da slavu i novogodišnje praznike provede u vojvođanskom selu. Požurila je da se spakuje, ponevši sa sobom svoje klizaljke. Bez njih nije na zimovanje. A kod bake će joj biti prijatno. Imaju oni na selo i klizalište. A Hana je uživala […]
Naša ljubav je priča ispisana na stranicama vremena, sa svakim otkucajem srca, priča se širi beskrajno i nežno. neka vetar nosi ove stihove daleko, tamo ljubav budi snove, u srcima toplim i svetlim. I dok zvezde plešu na nebu, neka pesma ljubavi svira, ti i ja, melodija večnosti, pomisao na tebe meni ne da mira.
Čuješ li taj plavi raj kako te doziva. Njegov mir koji pluta. Pričam ti o ostrvu koje veoma često nazivaju „Ostrvo bogova“. Da li želiš da ti otkrijem njegove tajne i kažem ti gde se nalazi? Hajde! Spremi se za putovanje. Jer danas ćemo putovati slovima na sam obod Indijskog okeana u jugistočnoj Aziji jer
1. poglavlje 1. On je visok i još uvek ima crnu kosu Malo je pogrbljen i niko ne zna kako se zove Dok je bio mlađi verovao je da je lep i zgodan i lutao je gradom tragajući za tim nečim mekim ženskim što mu je nedostajalo Uzalud, naravno Nijedna ptica mu nije sletela na
Ne da se pesma u pripitomljenje Ni dva puta u isti gaz Ili presahne Ili preplavi ti je juriš pod kamenčugom Ona u dumelj gnezdo splete Ni tudja neće u dlanove Da je preturis u svoj džep Uplaši se i uzleti Vrag bi ga znao Šta se to po hartiji premeće I pesnikom gospodaruje.
Док напољу провејава први снег, неко, тамо негде, ужива у топлом чају и још топлијем загрљају. Неко плаче од среће, неко пак од туге. Неког грле нежне руке партнера, неког малене ручице, а неког изборане руке најмилијих. Оне уморне и тешке, најлепше грле, најлепше воле. Оне које су много прошле, али нису заборавиле шта значи
Тог септембра срећа је обасјала лице младе девојке која је хитала на путу ка новом послу. ”Први пут ја у школи, не верујем ”- мислила је у себи. Дедине речи су јој одзвањале у глави да на посао никада не треба каснити. ” Други нека касне, немој ти ”- деда је имао обичај да каже.
1. poglavlje SPOILER ALERT: Ne čitati ovu priču ukoliko niste čitali priču “Narandžasti čovek”. Markus Brodford zaustavio je auto. Vraćao se kući sa svojom ženom, Džozefinom, od kuće svojih prijatelja, Tima i Sintije Šo, u kojoj su svo četvoro proveli veče. Bili su nadomak aerodroma u Njukaslu kada im se probušila guma. Tim i Sintija
Da li ste i vi primetili tu damu hitrog hoda sa visokim potpeticama, kako galantno korača ulicom? Da li si i ti sada poželela baš takve cipele? Zamišljate li nekada cipele koje su baš skrojene za Vas? Na prvi pogled skromne, vatrene a elegantne. Možda i dalje neke od nas čuvaju u jednom prašnjavom kutku cipelarnika
Greška se desila na samom početku. Čovek je prvo naučio, da kao što poseduje misli, može da poseduje i hleb, i meso, i ljude oko sebe. Od tada se znanje revnosno prenosi, zajednice se uvećavaju, generacije poseduju generacije. I stvar koja danas sve prožima je cena. U ritualu opsednutih novac se prinosi oltaru potrošnje. Ovaj
Ako je ispustim nehotice u magarećem kašlju Kroz zapušen nos Kao kijavicu Iskašljam iz grudi kao mačka klupko i završi u kanti zaturim u udesu sa teretnim kamionom Ili gradskim autobusom krcatim nadničarima Javiće ti verovatno bio je to silovit sudar sa sudbinom I pisati zvanične koještarije u zapisnik dosledno se rugati hartiji Po službenoj
Tiho srce u noći kuca, ljubav je naša večna kao mesečeva svetlost. U tvom osmehu skrivena tajna, naša priča piše se u zvezdama. Pod nebom od zlata, ti i ja, koraci ljubavi kao pesma nežna. Dodir tvoj mekan je poput svile, u tvom zagrljaju osećam mir. Svetla grada sjaje kao dragulji, ali tvoj osmeh, to
