Noć je, udaraju stare eksplozije zvuka Koje znače novi raspad struka Paklena je to buka Mala šetnja, dugačka linija bespuća Velika molitva goruća Razgovor, dva glasa, jedna duša Ali neki drugi ludak ih sluša! Liči na ispovest Ali zapravo je zapovest Spreči me, spasi me! Uništi mi ove drame Zaleči mi sve traume Ali, jasno, […]
Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su
Ponovo dolazeKroz mene prolazeI kao krvavo sunce u mene zalazeKao u horu izjavljuju optuživačke iskazeŽiva vatra njihovih ŕeči trujeA ovde je zabranjeno da se psujeTo je zvezda koja se ne potkupljujeI sa svojim zracima čistu mržnju emituje
Moje odsustvo me pogađa Jer moj um opet nešto nagađaDa se nešto strašno događaČelik opet prolazi kroz moja leđaNovi gubitak sebe je siguranA stari ja je ponovo tu, tužanJer je izgubio epitet dostojanI moje srce opet sanja izgubljeno vremeJer su se otopile sve one lepe kremeNiko u mojoj unutrašnjoj drami nije moralanProtagonista je izgubljenPrinc za
Izgubljena ljubav Prošli smo mnogo kroz suze i smeh, sada su tuga i bol naš jedini greh. Gledam te oči, nekad bile su sjajne, sada su tamne i pune tajne. Smešiš mi se lažno, a duša ti plače, kao da skrivaš tajne, bolne i teške, zašto
Tamo iza zelenih brda, gde penušavi talasi grle obale, rasla je jedna maslina. Širila je ka suncu svoje grane, prepune zrelih plodova. Njene uvek žedne korene hranila je drevna zemlja, bogata starim i dobro poznatim pričama. Dok je vetar, iz dalekih i nepoznatih krajeva, uvek donosio nove, i njenom srcu draže priče. Svakog jutra galebovi
Čuvajte se ljubavi, jer je ponekad zla, pazite se njenih čari, jer ponekad sve uzme, a malo sreće da. Čuvajte se ljubavi, jer je nekad silna i važna, a ponekad bude bolna, kad trebala je biti snažna. Čuvajte se ljubavi, i kada je nema, jer ponekad iz peska iskoči, pazite se, jer se nekad krije,
voleo bih da zavirim u tvoju devojačku sobu dok uvijaš kosu stavljaš svetloplavu senku na kapke očiju kao u srne a cela soba dva sa tri miriše na ’red jeans’ voleo bih da sam stranica tvog dnevnika da na belom papiru mastilom napišeš svaku svoju bol da je proživimo zajedno voleo bih da sam pramen
Večeras je jedna od onih noći kada je srce stjerano u najuži i najtamniji kutak tijela, i ove moje sobe u kojoj sam potisnuta ja i sve moje teške emocije. Večeras je ona noć kada duša jeca, očajnički traži pomoć i izlaz iz ovog nevremena kojeg stvaraš. Večeras je noć bez zvijezda i
Ležem u krevet u odeći koju sam nosila u grad. Ne proveravam da li sam u kofer spakovala punjač. Ne proračunavam da li će mi jedno pakovanje uložaka biti dovoljno za celo letovanje. Naslanjam slanu kosu na jastuk. Opuštena sam. Ili sam možda tužna. Tužna toliko da mi više nije bitno da li ću prljavštinu
Previše je nesna u ovoj sobi pa sam otišla na balkon gledati se s nebom, dovikivati se s letom galebova i milovati se s povjetarcem. I, odjednom, samoća se prestrašila. Ne mogu spavati kad popijem pivo. Budim se, razmišljam i nazadujem. Trebala bih početi tražiti sreću drugdje. Kad sam na ovom balkonu, ona
Najlepši je prvi ulazak u more. Prvi u godini, a onda i svaki prvi u danu, pa onda onaj svaki prvi dodir tela sa talasima dok se probijaš kroz hladnoću plićaka. Plivam i smejem se. Svaki put kada uronim u tu vodu osećam da sam pobedila jedan delić straha, da mu barem malo prkosim. Zato
