Nisam odavno pisao;Nisam imao o čemu ili nisam imao kome.Bio sam srećan. A onda,ponovo sam te ugledao;ponovo osetio, ponovo poljubio.Opet si se nasmejala. Zanesen dodirom tvojim,nepomično stojim;a srce da može, iskočilo bi. Sve je opet i sve je isto.Jedino smo mi potpuno drugačiji.
Ja sam ostao isti.Ne menja se kamen tek tako.Godina je malo da bi od stenenastao pesak; Ipak,dovoljno je godina davetar odnese ljubav. Posle ljubavi ostaje samo praznina;a prazninu ispuniće tišina. Čaša će razumeti;“U čašu može svašta da stane.”
Hiljade ispisanih rečine mogu dočarati osećajkoji me obuzme kada te zagrlim. Neumorno bih te grlioi zauvek ljubio; s tobombih se budio svakog jutra. Ti si moj tajni prolazkroz mrak; svetlostna kraju tunela kad izlaza nema. Ti si kompas koji me vodii ne dopušta mi da se izgubim.Ti si kompas moje ljubavi,moje sreće i mog sna.
Obraduj me kad te sretnem; Ja se ne radujem tako često,a srećem te još ređe.Ipak mi kolena klecajui srce snažno kuca kada mi priđeš. Nekada jedan trenutakmože zameniti sve izgubljene godine;A te godine zapravo ništa i ne promene.
Algoritam Časlav Gospodarski 1. poglavlje Poglavlje prvo Povratak Tog prelepog prolećnog jutra voz se lagano zaustavio na staroj železničkoj stanici, jednoj od najstarijih stanica na ovom delu kontinenta. Stubovi i lukovi koji su bili oličenje moderne arhitekture pre nekoliko stotina godina i dalje su ponosno krasili ovu građevinu. Pločnik koji je nekad bio žuto-crven, sada
Sanjala sam svoju staru kuću, onu sa teškim drvenim vratima u kojoj sam odrasla. Lep i sunčan dan nije ostavljao mesta za zle misli. Ipak, na staroj i zelenoj kapiji boje mente pojavila se, naizgled, jedna sasvim normalna osoba. Izgledala je obično sa kosom u paž frizuri neke neodređene boje, lica potpuno običnog i u garderobi koja nije isticala ništa na njenom telu: zelena majica kratkih rukava
Ti si jedini koji moze da me izbavi, kad ceo svet nestaje u tami. Pored tebe svi smo sigurni. Dok mnogi misle da su sami, ruku spasa traže u galami. Ona je tamo gde mirišu tamjani. Utočište za svaki bol, sklonište kad se život pretvara u brodolom. Molitva dušu leči, a kad
Dah Ljubavi Tvoj dah ljubavi kao vazduh što me okružuje. U svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću. Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju,
1. poglavlje Kao što je rekao Lao Tzu: “Poznavati druge je intelegencija; poznavati sebe je prava mudrost.” Pomalo hvalisavo onda tebi čitaoče moram poručiti da sam ja natprosječne inteligencije. Sav svoj život ispuni čitanjem: knjiga, pismenih sastava na razne teme koje moja oštroumnost stvori, stripova, prikrivenih filmskih poruka, pisama i poruka i na kraju, možda
Ajris Merdok Tim prokletim autobusom putovala sam svakog popodneva, osim vikendom, naravno. Bilo da je lepo vreme, sneg ili kiša kao što je
Iza sedam gora, iza sedam mora, iza sedam dolina, prostiralo se mesto u kome su sve nijanse odavno izbledele. Taj tajnovit grad se zvao Ahromatija. Okruživale su ga reke boje razvodnjenog katrana, nebo boje pepela i zidine koje su izgledale poput mokrog kamena. To je bilo mesto u kome su se ljudi rađali i živeli
Puno sam puta bila tu, jer volim ribu logično, a blizu je kući, pa ne moram specifični miris dijeliti s putnicima gradskog prevoza. Ovaj vikend sam bila pratnja prijateljici u njenoj kupovini s planom da i sebi kupim. Ali, nakon pozdrava slušala sam razgovor njihov. Nisu obraćale pažnju na mene, te izađoh bez ribe, ali
