Zašto je opasno da djeca previše čitaju? Mogli bi naći u biblioteci opasnu literaturu. Opasnu poput knjiga o Omladinskim radnim akcijama. Mladi su “povodljivi i naivni” pa mogu povjerovati da imaju energiju i snagu da očiste snijeg. Mogli bi nasjesti na propagandi i postati besplatna radna snaga kao što su njihovi preci bili u nekadašnjem […]
Dok je sedela na terasi umotana u mekano ćebe i sa velikom šoljom kafe u ruci, posmatrajući krupne i guste pahulje koje su se nažalost brzo otapale, razmišljala je o svom životu, o svemu onome što ju je činilo srećnom, ali… Bilo je i onih stvari koje je potiskivala duboko u sebi.
Tip lika Koji bi ti dao poslednju mandarinu Udelio kompliment više Iako zna da te više neće videti Te uvek život prve pregazi Krije se iza kikota Da se ne bi videlo Koliko je ljubavi izgubio Jer se u šali ne preispituje istina Dok je smeh dovoljno glasan I dok potrebe Mogu da se zadovolje
1. poglavlje Priča je posvećena mojoj nastavnici Ljubici koja je verovala u mene i u moj talenat za pevanje i podržavala me, sigurna da ću postići nešto i imati uspešnu karijeru kao solo pevač i biti dobra pijanistkinja, ali život me je doveo na ovo mesto, na kojem pišem i stvaram, i ne prestajem da
1. Između dresa i srca ⚽Nemanja⚽ ~Kad me pogledala, zaboravio sam kako se diše~ Došao sam na sastanak sa upravom, očekujući uobičajenu proceduru: razgovor o ugovoru, planovima za sezonu, možda neka dosadna analiza igre. Ali, ono što nisam očekivao, ono što me pogodilo kao grom iz vedra neba, bila je ona. Sedela je na kraju
Slobodno napiši kaznu Za moj ubrzani puls Doći ce tvoje smeđe oči I potvrditi najlepši nemir Koji moje telo pamti Prepisaćeš mi čašu vina I tvoj dodir ,,Dok se bura ne smiri” Ali previše pretpostavljaš Ne znaš još da sam dramatična Previše zahtevna Pašću ti u naručje I namignuti u zamišljeni ekran Dok izvodim predstavu
Upoznali su se tokom studija. Brzo su postali cimeri i nadopunjavali su se međusobno. U ambiciji i ocjenama su se takmičili, pa se nekad činilo da uče samo zbog bolje ocijene od drugog. Ipak, u podstanarskoj sobi su dijelili i pomagali se. Pragmatični kakvi jesu, nisu kupovali duple knjige. I jedan drugog su podržavali, ali
Evo me, tu sam sad. U usjecima planina,U naborima kotlina, U gradu kojem se radujem. Evo me. Tu sam sad.U susretu kojem hrlim,Ljudima koje grlim,Ulici u kojoj više ne stanujem. Evo me, tu sam sad.Osjećam lica,
Ja nisam tvoje stado, ja nisam tvoj golub, ja nisam tvoj početak, niti kraj. Ja nisam tvoja misao, ni tvoj uzdah, ja nisam tvoja čežnja, ni tvoja želja. A šta da ti budem, pored svih drugih, da ti budem suza ili senka, da ti budem rana ili kiša. Kaži šta da budem osim dobrote i
Док сам седео за нашим столом и гасио, ко зна коју по реду цигарету, ушетала је, сва насмејана. Лице бело, очи сијају, а осмех је одавао задовољство и срећу. Гледам је, па се у себи питам је ли то стварно она. Је ли то жена коју сам одавно изгубио… Наручује чашу вина и узима цигарету,
Jutros u prolazu čuh žaljenje na povećanu gužvu u prevozu, kao i brzi odgovor “Dijaspora došla” kao logičan odgovor na sve probleme u kraju. Nemam klasične porodične “dijaspore”, već SAMO prijatelje koji više ne žive na Balkanu. Oni kojima porodica dolazi redovno ne priznaju moje iskustvo upravo zbog toga. Nemam prava žalbe na gužvu u
To sunnier days And endless nights To thirsty mornings And sweet delights. To wet streets And crumpled sheets To the life we leave behind. To strange encounters A sweet smell of hope To what I always wanted To a view aslope. To the yellow, the gold, the green And a bright sound of
