Pisala bih ti U ponoć, ili malo kasnije Onako pospana Umorna od napornog dana Ali reči su suvišne Jer sve što sam trebala reći Nisam na vreme A pisala bih ti Reči, stihove, pisma, snove Ili o tome Kako sam provela dan Ali reči su suvišne Kad srca ne kucaju više Istim ritmom

1. (fragmenti) 4:30 se bliži Nećemo zaspati sada Ni ti na tvrdom jastuku od olova Ni ja na improvizovanom ležaju od mahovine. Leptiri moga detinjstva Večeras će ležati u herbarijumu Ponovo ispresovani Dok se na podu pored glomaznog kreveta Neposredno pre plača alarma Pitam da li nas nadalje očekuje Samo gusta težina, Pre nego što

Život je začarana šuma, I boli, i radosti, ona tka. U njoj drum do druma, Na svakom od njih, biće i zla. Usput, srešćeš vile, Zračiće iskonskom lepotom, U haljinama skrojenih od svile, Lako ćeš zgrešiti lepotu dobrotom. Usput, naći ćeš trnje, Tragaćeš za novom stazom, Druge biće još crnje, Očajno, vapićeš za izlazom. I

Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /

Облаци неки над домом нашимс вијају гнездо твојој чистоћи.  Узалуд будим ти уснуле груди –  мајко, опрости ми самотне ноћи.    Руке су моје вечито празне, а моја је бескрајна постала глад.  Неке су жене пратиле војнике,  неке на Косову тражиле хлад.    Узалуд будим ти уснуле груди –  узалуд тражим те у свакој сени, 

       Ne volim   Ne volim kada noć bez tebe pada, kada senke prošlosti tiho prolaze, u džepovima srca, sećanja se stvaraju, gde uspomene same svoju priču sklapaju.   Ne volim kada te nema, kad sam postojim, u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim, svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan, svaka zora bez tebe,

dobar vam tek malo su vam usta masna obrišite ih rukavom i nema se biftek se u zelenom biberu jede lako je kad tehnološki narod plaća pašteta i po’ velikog bijelog hljeba obliži limenku okrajak je ostao ne govori punim ustima seljački je šuti praznih usta sevap je Allah će sigurno znati to cijeniti možda

Starica čisti školjke na obali luke koja iščezavadok visoki ogavni mornari donose ribe za ručakna kapiji luke bogati broje zlatnikepred svetom budala ratnici hodaju ulicom usamljenoBrodovi u luci su prljavi od algi i ružni od rdjedeca se igraju pred zalaskom suncadvoje mladih se ljubi u vodisiromašni prose na ulicama ponovoPozorište je otišlo iz gradane rade