Ispod istog neba smo ti i jarazdvaja nas reka, a možda i dve.Hodamo lagano niz putanju suncaspajaju nas duše isto kao pre. Pravimo se važni u koraku svakom,kao da je strašno voleti ovako,durimo se ljuti, i nebo nas spajati i ja smo isti, u koraku lakom. Došli smo do kraja,sada natrag nema,mi smo bića zvezdami […]
Pre dve godine je otišao trbuhom za kruhom nakon završenog mastera i bezbroj neuspelih pokušaja da pronađe posao koji odgovara njegovoj želji za znanjem i finansijskim potrebama. Sreću je našao u Rusiji, zemlji pogođenoj ratom. Nesrećom te države se nećemo baviti sada osim tom činjenicom da je država koja je u ratnom stanju nekome sigurna
Sakrij jedan pedalj sna u džepu i sačuvaj ga za loše dane. Jer loši dani će sigurno doći. A kada budeš imao taj pedalj moći ćeš da prebrodiš sve. Snovi su kao drugi svet, a kada su naši, onda je i taj svet naš. Ne ostaj nedorečen, ne ostaj neostvaren. Ganjaj dokle možeš i koliko
1. poglavlje ΑΛΦΑ MAČJI ZAKON Kada sam je uzela pod svoje, bila je nepoverljiva i vrlo uzdržana. Mogla sam da je hranim, ali samo tako što bih hranu ostavila na određeno mesto, a zatim se udaljila – i to najmanje pet metara. Ukoliko bih bila samo za korak bliže njenom dostojanstvu od ovih „dogovorenih“ pet
0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, 377, 610, … Niz mora da se nastavi *** Izgubio sam je U preobražajima nestala je ptica: Nasleđe arhetipa Čelik i mermer U snovima mi se barem kazivalo Iako otišla je sa vetrom i vetar sa njom Izgubljena u hramovima Ptica
Slijedi opis puta na jednu od konzilijarnih komisija. Uvijek mi se činilo apsurdno kako se komisija može održati bez pacijenta, a posjete istim su mi dokazale koliko zabave propustimo, ali samo ako želimo vidjeti taj segment. I tako vozači gradskog saobraćaja nakon par mjeseci puta jednog pacijenta, primjetiše i prokomentirisaše simptome putnika, te posavjetovaše šta
1. Nepoznato mesto Sunce je ustupilo mesto mesečini koja se polako probijala kroz tanku ljubičastu zavesu. Svežina koja je dolazila zbog otvorenog prozora probudila je devojku duge smeđe kose koja je ležala na krevetu sa baldahinom ljubičaste boje. Zbunjeno i uplašeno se osvrnula oko sebe: Gde sam i kako sam završila ovde? Ustala je, posmatrala prostoriju
Subota, 22. mart. Narcis koji si donela se osušio. Gledam latice kako jedna za drugom padaju rasipajući se u prašinu. Mirišljava sveća dogoreva i plamen se u očaju gubi. Pokušavam da napišem stih, nesmotren, detinjast, mlad, ali ne uspevam. Sva moja umetnost otišla je s tobom i ostao je mrak.
1. 1. CRNI AMULET Dedinje, Beograd. Letnje predvečerje. Sobom se širio tihi zvuk aparata za kiseonik, ritmično, gotovo hipnotišuće. Pored kreveta, bela stolica od pletenog ratana nije više bila ukras već stalna tačka oslonca za onoga ko čeka. Mara Velimirović, nekadašnja dama iz beogradskog visokog društva, sada je bila samo senka svoje nekadašnje snage. Na
Музика, књиге, људи Крстарење по дану Јурење у нечијем стану Разговори постају сулуди И ти ме жртвујеш Слободи Само да би видео Истину коначну Смејем се таквој правди И убијам ту дедукцију формалну Само да бих искаазао своју вољу аморалну Али, тишина, мрак и самоћа Некако са пролећа Означавају повратак у мрачна столећа Призивају нова
Raditi na sebi! Mantra posljednje decenije (ako ne i duže). Radila je tako i ona na sebi kako kaže i ne znajući da to čini, a još manje da ima plan. Ne vjeruju joj da nije znala, ali ona zaista nije bila svjesna da radi na sebi (za podsvijest nije mogla garantirati, jer ona čini
Prolog Noć je mirisala na dim i barut. Ulične svjetiljke treperile su nad praznim bulevarom, a asfalt je još uvijek bio mokar od kiše. U polutami, moje ruke su drhtale dok sam pokušavala zaustaviti krv koja je curila niz moju košulju. Nije bila moja, a opet… osjećala sam je kao svoju. Adrian je ležao pored
