I sve ostaje. I sve postaje. I sve odustaje. I sve pristaje. I sve nedostaje. I sve posustaje. I sve prestaje. I sve nestaje.

Želim da zaspim, Da živim hladoću večite zime, I da u tišini dočekam onaj dan, Kad će mi svi zaboraviti ime.   Želim da zaspim, I da prespavam eone koji će doći, Da ne čujem munju i ne vidim krv, Teških i beskrajnih dana i noći.   Želim da zaspim, Da vidim dan kad će

Hiljade zvezda patrolira kroz noć Sa sićušnim anđelčićima pristižu Elem, iz tajanstvenog kuta svemira, A prašinu jednorozi krilati podižu;   Svu od supernova, nebula i maglina Te krišom u sobu se ušunjaju Donose stih, i miris daljina Pod jastukom se vašim skrivaju.   I lahor je s mesečinom ćutljiv Taknuo vašu kosu plamenu Sveopšte zbunjen

Небо се чисти. Прозор чека перача. Свраке црне, не виде им се флеке. Распарчана светлост толико нам значи. Више него кеш, више него пластика, више него крипто. Ко ту себе самог вара?   Варалица лица губи.   Стилска крила, сан о лету, посебан осећај као тема за подкаст расправу. Руке дижемо високо. Не предајемо се,

Шта видиш кад погледаш у моје очи. Можда сузе. Не,нећу плакати због тебе. Нећу у инат. Од сада ће у мојим очима да буде ватра. Одлучност. За борбу кроз живот.   У мојим очима неће бити туге за тобом. Било је туге. Превише туге. Али ми је она досадила. Сада ће на њеном месту да

Динг,динг,донг чују се звона. Тап,тап,тап пада снег. Хи,хи,хи смеју се деца јер долази Божић. Сијају,сијају украси на јелци зеленој. Миришу,миришу,топли колачи са циметом. Чаролија не престаје. Магија не нестаје. Јер у овој ноћи,долази Божић.

Kao Sidarta pod smokvinom granom, Tražeći ništa koje objašnjava sve, U tami izgubiti sebe i svet, Sahraniti sve misli, dobre i zle. Kao Aleksandar marširati dalje, I ostavljati krvave tragove. Kao krstaši daleko od svog doma, Osvajati utvrđene gradove, Ne znajući gde je kraj. Kao Mojsije na Božijoj gori, Pred grmom koji gori a ne

Evo reke i mosta preko nje. Evo nas opet kao nekada, Izgovaram reči, Koje nisam izgovorio, I čujem odgovor, Koji  nisam čuo. Plačem za mrtvacem, Kog sahranih ovde, Jer život je kratak, Ma koliko dugo traje, I čovek je kukavica, Koliko god da je hrabar. Eno nas ponovo, Pratimo reku u tamnu noć.

Kad dođeš do zida na kraju puta, I stazu iza tebe proguta tama, I ne očekuješ ništa od sveta, Sveta u kome više ničeg i nema.   Kad život zaspi i iščezne sva svetlost, Ostane samo praznina večne noći, Tada pred licem smrti pokaži hrabrost, I veruj u ono što ne može doći.   Reci

Немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Немој да слушаш крике невиних. Не шаљи им вољене код Бога. Велики је то грех.   Нема потребе за мржњом. Нико од ње није имао користи. Немаш право да судиш другима,да глумиш Бога.   Зато немој,молим те,немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Живот је дат

Volim te ljubavi, to reći nije dovoljno, jer osećanja su kao reka, beskrajna i duboka. Ti si u mom srcu duboko usađeno more ljubavi, I dok ne budeš pored mene, bićeš moje večno  nedostajanje.   Nedostaješ mi kao pesma bez stiha, tvoj osmeh u mom srcu živi kao večna melodija. Udaljeni, ali srce nam je

Kad me ne bude zagrli sve tužne ljude, pokloni im cveće i jedno Sunce, da ih greje. Ne daj, da im srce promrzne ne daj da duše zalutaju, ne, one, koje žive za ljubav jer veruj, te se najlakše izgube. Ne umeju one u ovom svetu da lete, žele , ali ne znaju kako. U