Све до краја свемира. Ићи ћу ја, јер ми је срце пуно немира. Да открије снове нове.   Има ли краја овом узбуђењу или овој авантури.   Све у свему баш је забавно откривати снове нове, чак и ако то значи ићи до краја свемира.

Црно као твоје очи. Слатко као твоје усне. Опојно као твој мирис. Топло као твоје руке око мога струка. Неодољиво као твоје речи љубави. Снажно као твоја осећања према мени. Ето,тако ја замишљам љубав.

Одувек сам веровала да је моја срећа само уз тебе. Али на болан начин сам сазнала да то није истина.   Бришем сузе. Идем даље,и не освћем се јер срећа негде другде чека ме. Јер моја срећа негде другде чека ме.

Киша пада чини се као да неће стати. Тако говорим себи,док ми срце за тобом пати. Према небу погледам тамни облаци се разилазе и сунце опет сија. Као да каже настави да се смејеш.   Ови тмурни дани неће трајати заувек ако им не дозволиш. Нека твој осмех буде као дуга после кише. Знам.Није лако.Али

nisi leptir iz mog stomaka, ali si svaki zrak odbijen od Sunca i tako zapaljen plamtiš plavom dok od tebe ne ostanu divlji irisi koji na najranjivijim laticama nose Saturnove prstenove. ti nikad nisi umro. stvari ne postoje dok ih ne sazidamo rečju, pesmom, oceanom ili snom – ne postojim ni ja, ali se pravim

Spustila se tama, hladna i gusta, A nebo oblačno kao da nešto sluti, I noć je tiha, jeziva i pusta. Straža tiho korača i sumorno ćuti. Katkad vetar prostruji kroz ulicu mračnu, I jezom slomi mir usnulog grada, I često stvori huku, naglu i strašnu, Ko’ bolni jauk duše koja strada. Car u tišini sedi

Skupljamo ih usput. Sagnemo se, uzmemo ih k‘o palu voćku.   One stare, okrnjene, uprljane. Sasvim nove, još blistaju i mirišu na dobru robu. Neke male. Sad nezgrapne, teške. Nekad brze. Ove spore, što se uvek vraćaju. Bockave, ispijene, uvezene, golicave, nedorasle…   Ćutimo a one se množe. Nosimo, džak se puni. Jednu, dve bacamo

Можда ће ово звучати смешно,али ја тек сада схватам да смо ми у ствари странци. Странци који никад нису покушали да се упознају.Разумеју. Толико година је прошло,а ми се нисмо трудили да се зближимо.Ни мало.И да прође још доста година ми ћемо остати странци.

У једном моменту си поред мене,а у другом си међу звездама. Сећаш ли се свих оних тренутака које смо провели заједно. Тренутака који се неће вратити.   Али знај да те нећу заборавити. Увек ћу те се радо сећати ма колико год да боли. Увек ћу те волети. Чак и ако си сада међу звездама.

Ljubavi, možda bih te zvala iz očaja,ali ti se nikada više nećeš javiti. Zvala bih te i ti bi se uvek javio.Pričala bih sve dok ne ostanem bez glasa.Slušala bih tvoj glas i trudila se da mi ostanemelodija tvoga glasa u ušima.Smejali bi se glasno.Uz neku glupu komediju.Ti bi mi mrsio kosu.Pomalo bi se gađali

Lepljivi poljupci u nizuMenjaju se nijanse Budnim okom gledamPolovičnoDelove usana i glave Suzdržana od dodiraRuke kroz kosuSe mrse Prsti stidljivoBez uvrede samiBrišu sjaj za usne