Mačka leži kraj puta.Pre toga je ležala na putu.A nekad je bila na drvetu.Virila je iz žbuna.Vilenila mračnim tavanima.Kotrljala nevidljive orahe. Mačka leži kraj puta.Tri noge su joj opružene.Jedna je blago savijena.Izgleda kao da spava. Njeno krzno je još uvek meko.Vetar povija blistave dlake.Ne mogu odvojiti oko od nje.Od njene nepomičnosti.Od tuge koju širi samoća […]
Dijagnoza kao etiketa, jer upravo takav je osjećaj dobiti je. Odjednom je određujuća veličina zapisana na etiketi, a malo ko se zapita da li je u pitanju kineski konfekcijski broj ili pak utješna US brojka. Obično je tu i nerazumljiva slikovna uputa o načinu održavanja. Iz ugla počasnog nosioca dijagnoze to su nejasne i okvirne
Високо зелен уздиже се брег, ливадом најбељих нарциса које пратим, кроз стазу пута ка небу спокоја свег, налазим на месту којем се радо вратим. Стазом ка звезди кроз шуме, обасјане и засуте од чежње, враћам себе тишини која разуме, све немире у души и срца тежње. Човек иде тамо где душа мора, враћа
Pitam se ponekad šta za mene znači Jugoslavija.Odgovor je prost Mistična zemlja utonula u vesele boje i zvukove osamdesetih,dekadentne početke devedestih.Zajedno sa njom, raspalo se i moje detinjstvo,kao što možda znate, a možda i ne znate.Ali da ne trčim pred rudu…Detinjstvo…Albumi sa sličicama i bezbojne igrice u MS DOS-u.I moja mama koja je uporno pokušavala
Hotel se nalazio na brdu, sa njegovih terasa i prozora mogao se videti čitav grad. Rad na recepciji podstakao me je da pišem. Posebno su na to uticale samotne noćne smene. Slabašno svetlo u holu, tišina kad svi gosti, ako ih je bilo , odu na spavanje budili su moje unutrašnje svetove. Sedenje za masivnim stolom, iza mermernog
Odavno papir stoji prazan, ako ovo po čemu pišem i može da se naziva nekakvim papirom. Zato, hoću da ga ispunim, da ne bude više dosadno beo, ali i kad je beo, on je zapravo tmuran, prazan i dosadan, pa i usamljen. Nekako, kad ga gledam takvog, imam utisak da bi i on svašta da
Mutno u glavi. Nisam siguran da li uspevam da hodam a da se ne primećuje moja nestabilnost, strah da će neko prepoznati znake pijanstva ili čoveka koji je pre desetak minuta ispušio kratak ali loš džoint izmešan sa nešto viskija a potom i nekoliko piva. A pre toga, lekovi za smirenje, dve jače doze
Mala katolička crkva, na našem delu ostrva, nalazila se na brdašcu iznad kuće u kojoj smo odseli. Zvonik smo mogli da vidimo iz letnje trpezarije, smeštene na popločani trem, odakle smo lako mogli i da se, stazom po kamenjaru popnemo do ulice gde se nalazila crkva, uz seosko groblje, a koji nam je bio i
Otvorivši vrata svog stana, tog jutra je baka, koja je živela odmah do mene, sa zaprešašćenjem primetila da joj nema fikusa. Držala ga je u hodniku tokom zime. Svi stanari su po neku veću biljku izbacivali u haustore, u stanovima je bilo prevruće a ispred povoljna temperatura i dovoljno svetlosti da prezime i dočekaju da
Није она крој животних правила, не заустављају је ограничења твоја, за тебе да би све исто ко други направила, од свих њих је другачија и увек само своја. Живи ван оквира слике рама, од граница увиђа видике шире, по том путу не боји се ићи сама, пут је стварања и настајања лире. Усуди
Ниједна песма не постаје сама, својим гласом одувек истину пева, са истином заједно предрасуде слама, о свету кад је ведро и кад грми и сева. Песма остаје без речи кад је види, тишина срцу која му годи, придаје пажњу она која му се свиди, између редова све на љубав се своди. Песме догађаје
