Prati svoje snove
Niko ne zna šta ga čeka, šta tajna budućnost nosi, možda negde iz daleka, neko sreću ti donosi… Za nastavak ovakvih i još interesantnijih pesama, moguće poručiti knjigu. Grlim, H 🌸
Talog
Isak Densen je rekao da je kafa jedini način da se premosti jaz između sna i stvarnosti. Poput nekog rituala, a rituali nisu ništa no kontinuirana radnja u kojoj razmišljanje o istoj vremenom isčezava. I kad god se taj jaz premosti dolazimo do zaključka da je stvarnost sama po sebi užasnija od onoga o čemu
Plamen ljubavi
Ljubav kao vatra u meni gori, ona je naša snaga, naša svetlost. Nadam ti se ,srce ne prestaje da te sanja, ti si moja pesma što mi u duši stanuje. U tišini noći, u mislima dalekim, tvoja slika u mom srcu uvek živi, ljubav kao vatra, u mojim grudima gori, ti si moja nada, moj
Deca poezije
Bio je to njen glasKoji je zapovedio poeziji -Slušaj me- Koji je zamolio zvuk da se obrne iKunem se da sam osluhnuo opazivši jeKako se raspravlja o dosezanjuSa dosegnutim I kako zapitkuje Obližnje preprodavce dinjaDa li je sve ovo o čemu govori Zaboravljena Celina Ili samo Deo delova njenihŠto će posle uređenog distiha Pred publikomProći.
Šraf
Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen
ALISON
Te zime, dve nedelje nakon mog sedamnaestog rođendana, naslutio sam sijaset promena. Zaista, beše to jedna od onih noći kada čovek hoda ulicama postojanja, predosećajući da će ga život zaskočiti iza ugla, forsirajući promene na njega. U dnevnom boravku bi moj otac i majka neretko diskutovali o budućnosti Vojvodine. Otac mi je bio mađarski separatista
Melanholija
mnogi ovih dana preuzeše ulogu doktorapostavljaju dijagnoze bez pregledamoja dijagnoza je bitna za ljudenjihovi životi ovise o konac njekažu da nisam normalnanagađaju drugi doktor kaže umorna‘od čega? ne radi ništa ‘nova dijagnoza melanholijadugo sam sama mora da mi fali nekoipak ne možeš sam živjeti kažu možda je i duševna bolests njom sam opasna po druge
Buđenje
umačemo hljeb dubokomasnoća se cijedi niz rukukolesterol povišenjetra masnami umačemo poštovani gledateljidobra vam večerpratite dnevnikovo su najvažnije vijesti dana danas je zabilježen novi slučaj femicidajoš jedna žena još jedno imezaboravljeno među statistikom i ciframa obrazovanje toneu školama nedostaje učiteljaa i ovih što ima su na određenoznanje je postalo privilegija društvene mreže kao alat za širenje
Čežnja
Još uvek te pravim od raskomadanih delova izbledele čežnje,rasute po promrzlom mračnom podu požude i neostvarenih obećanja. Bojim te najlepšim zlatnim bojama izlazećeg Sunca istrošenim temperama razbacanim po podu mojih sećanja. Neprekidno ti vrhom pokidane četkice dodajem svetlucavi sjaj na lice i potiljak uzavreo od čekanja.Drhtavim rukama,svilenim pokidanim nitima nam spajam siluete zarobljene u mračnom
Ponekad
Ponekad želim da nestanem. Da vetar odnese moje telo u zaborav.Da zemlja proguta moje telo. Da voda potopi moje kosti.Ponekad želimda nestanembez tragova.
kamera rez pokušaj broj dva
ne znam je li i dalje tako prazno prvo slovo govor jedan / možda je sve bila laž naterala sam se dobro sam se naterala da okupim par ljudi oko sebe govorim šta imam da govorim mada hipoteze koje se iznose nisu ništa do prazna okrugla flaša bez dna kada
Zalazak
Obožavam zalaske. Posebno one kada se Sunce spušta direktno u more. Kao da sa njim tada tonu sve moje brige i misli, ostavljajući me napokon samu, da uživam u tom trenutku što traje. Najviše volim što je svaki zalazak isti. Na svakom zalasku sam tu ista ja. Sunce koje gledam je uvek to isto sunce.