Hej toliko ratova i toliko pokolenja u smrti semena sutrašnjice ne začne u nama pijani imperatori i dalje i Cezar što plače onima što ga ubiše Hej imamo muziku i reči i ljubav i jedan veliki gram duše koji ne znam gde je imamo jedno obešeno pleme stihova što nam visi u duši dok sve […]
U jednom banatskom selu, vrlo neobičnog naziva, kod Opova, živela je tročlana porodica Marić. Preci su im se nastanili u tom selu još u 16.veku kad je bila Velika seoba Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Nepoznato je bilo odakle im potiču koreni; nagađalo se, istraživalo, raspitivalo, ali niko ništa doznao nije. Marići su bili
Смета им што си пркосна, трулеж светски вређашто си храбра и поноснаи не даш да ти повију леђа. Дејствујеш мудро и правично,следећи визију својуо Српству које је сличнопчелама сложним у роју. Као некад Косовка девојка,видаш роду озледе душевне док ти је под крилом тробојкавијорена кроз борбе вековне. Речима потеклим са усана златнихо очувању манастира древних брањених још од
Бојни ме поклич призива,одлуку велику изазиваВапај ми браће непрестанипоручује:”Долази нам, већ касниш” Одазвати им се моја је жеља,прошла су одавно времена миранесташе радости и весеља ово је изнад наших оквира. Родна се груда бранити мора,на рођењу ми је записано, и када лице заврви од бора у грудима завек уклесано. Душмански ратник чека браћу је силну посекао,ал види и он
U bici kod Termopila na leto četiri stotine i osamdesete godine pre nove ere Na zemlju je leglo tri stotine hrabrih Spartanaca I tri hiljade Peloponežana Govori se da su Opuntski Lokriđani dali sve što su imali Uključujući i robove Danas Spartanci nemaju ni jednu jedinu pisanu reč Jer redove pesnika nisu računali
Niko ne zna šta ga čeka, šta tajna budućnost nosi, možda negde iz daleka, neko sreću ti donosi… Za nastavak ovakvih i još interesantnijih pesama, moguće poručiti knjigu. Grlim, H 🌸
Isak Densen je rekao da je kafa jedini način da se premosti jaz između sna i stvarnosti. Poput nekog rituala, a rituali nisu ništa no kontinuirana radnja u kojoj razmišljanje o istoj vremenom isčezava. I kad god se taj jaz premosti dolazimo do zaključka da je stvarnost sama po sebi užasnija od onoga o čemu
Ljubav kao vatra u meni gori, ona je naša snaga, naša svetlost. Nadam ti se ,srce ne prestaje da te sanja, ti si moja pesma što mi u duši stanuje. U tišini noći, u mislima dalekim, tvoja slika u mom srcu uvek živi, ljubav kao vatra, u mojim grudima gori, ti si moja nada, moj
Bio je to njen glasKoji je zapovedio poeziji -Slušaj me- Koji je zamolio zvuk da se obrne iKunem se da sam osluhnuo opazivši jeKako se raspravlja o dosezanjuSa dosegnutim I kako zapitkuje Obližnje preprodavce dinjaDa li je sve ovo o čemu govori Zaboravljena Celina Ili samo Deo delova njenihŠto će posle uređenog distiha Pred publikomProći.
Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen
Te zime, dve nedelje nakon mog sedamnaestog rođendana, naslutio sam sijaset promena. Zaista, beše to jedna od onih noći kada čovek hoda ulicama postojanja, predosećajući da će ga život zaskočiti iza ugla, forsirajući promene na njega. U dnevnom boravku bi moj otac i majka neretko diskutovali o budućnosti Vojvodine. Otac mi je bio mađarski separatista
