Ugasila se i poslednja sveća na stoluSvedok naših upalih očiju i bledih licaŠto sede u krug i mole se za pokoj dušaSnažan vetar lomi svoje pokisle graneO prozor koji krije tišinu te mračne sobeUzdasi su se pretvorili u teško očajanje Naša tela su izgubila ljudsku toplinuA ruke beživotno vise sa izmorenih ramenaPostali smo stranci […]
Nisam se uklopila Uvek hodala uspravno „K’o da si kolac progutala!“ Sve i da jesam, to je moj kolac Šta kome smeta tuđi kolac Dođi ti pa se nosi sa njim Ako znaš I imaš snage za njega Nisam se uklopila Tek sada razumem Nije njima smetao moj kolac Već što ga uporno nosim
Mesec je sluga talasa, obe njegove strane. Sunce je već svoje, osim par pega i nema neke mane. Uprkos strašnjoj jurnjavi, poput dečijeg trčanja u parku, kat kad stignu da naprave pauzu i predahnu u istoj liniji. I gledaju jedno drugog tako. Svi ljudi se čude toj pojavi njima samo znanoj. Neki kažu da
Воз који касни, ускоро не долази. На перону мноштво људи, нестрпљиво чека и куди. Свако на неког чека, док време ко да стоји и не потекне смрзнута река. Учини се време ко да стоји, на који ли перон воз долази и са ког ли перона полази? Видим, један воз како брзо одлази. У ноћи како
Volim te mama Dovela sam mamu da živi kod mene, zauvek. Opirala se dugo, ipak je starost prevagnula. Ostavila je grad u kojoj je ostala mladost, moj pokojni otac,njene uspomene na posao koji je volela. Mnoge prijateljice su se upokojile. Ima jednu prijateljicu sa čijom se majkom družila. Već pet godina živi kod mene .
Молим вас дозволите ми да се представим. Ја сам човек…ту песму већ знате. Знате да сам био на доручку код Канта, и да сам га молио да буде јаснији. Онда знате и ко сам ја. Велики људи су писали о мени, сада је дошло врееме да ја пишем о несразмерностима егзистирсјућег, то јест, да причам
Svako ga ima, zar ne? Svako misli, i misli da misli. Čak je i smišljena defincija misljenja. Ali mišljenje je opasna aktivnost, opasno je misliti, biti mislilac, a svako od nas misli, svako je u opasnosti da sklizne pod misli i da pronađe…. Stvarnost?Boga? Istinu? ne Da pronađe ništa, jer dok mislimo imamo šta, van
Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam
Poštovana Molim Vas zadenite ovaj umorni uzdah za šešir kao skromni znak pažnje Samo tiho Putnici osluškuju pomislite na sve usnule sanjare Možda Vas sanjaju? Ne zbog suza Već poslednje kapi tihog okeana Koja severnjači ukazuje put. Imajte obzira I ja sam svu noć mesečario zbog Vas Zato, izvolite buket maslačaka neprespavanih noći dugo Vas
Сети се, кад избрише сваки траг време. Сети се, кад сви други забораве, ти помисли на мене! На све датуме, које историја памти, како сам те волео, како си ме волела. Ти их се сети! Свих тих датума, постали су прошлост, јер запис не постоји на папиру, већ у звездама, међу којима сам ја, ти
Mirno selo na kraj grada, svi spavaju a ja gladan, novog uzbuđenja i želje za životom odakle da krenem sapliće me nos. Koji je izrastao od previše laži ko je kakav i ko će šta biti, nekako se samo poklopi i umrtvi se želja da se Rubikova kocka složi. Veselja nema, vlada potpuni mrak, a
Naša mala porodica od tri člana, uvijek je sjedila za stolom po istom rasporedu. Tajko u čelo stola, mama na desnu stranu i ja na lijevu. Jedno prazno mjesto je uvijek zapomagalo da ima mjesta, makar još za jedno. Majka je voljela stavljati stoljnjake i sa ukusom, postaviti sto. Tajki je bila najbitnija klopa. Volio
