12. poglavlje
PONOVO SAM ŽIVA
Vetar na čelu.
Plah i mekan,
kao dodir anđela.
U mojim očima odražava se nebo.
Gde sam?
Gde me je dovelo
ovo svetlo na kraju tunela?
Je li ovo raj?
Ili još jedan predugačak san?
Da li je uopšte kraj?
O, kako divan je dan!
Jasan
i čvrsto
u tlo utemeljen.
Ležim na goloj zemlji.
U ušima,
muzika sfera
Otkucaji ogromnog srca
duboko ispod mog tela.
Kuca.
Kuca.
Kuca.
Sve dublje.
Sve glasnije.
Sa mojom utrobom
tvori saglasje.
Jedno sam sa svetom
i svet je u meni.
Novi život
spreman da uzleti.
O, kako je zapravo
divno živeti!
Divno i zastrašujuće
u isto vreme.
Dok krv se preliva
kroz organe i vene,
osećam snažno
te oseke i plime,
razbijam vreme,
hrabim daljine!
Ponovo sam živa!
Osećam drhtanje,
osećam moć.
Delam na suncu,
al’ izvor moje
snage je noć.
Magija i tama
iz dubine grudi,
stvorena da lovi
duše drugih ljudi.
Da ih dodirne,
da ih isceli.
Da svakom zlu u sebi
neko dobro dodeli.
Da sebe pobedi.
Pomalo bolno čitati, baš zato što je toliko dojmljiva
Prvi deo zbirke predstavlja Tanatos i veoma je mračan. Drugi deo, Eros, ipak donosi svetlost. 🙂 Hvala što čitate <3