MESEC I JA

VRTIM SE U KRUG

Prateći spiralu od spaljene trave

upadoh,

kao Alisa,

u zečju rupu,

u svet čuda,

u hladnu supu

od sopstvenih suza

i čudnih rima.

Vazda divlja,

daleka svima.

Promenljiva,

nestalna,

neukorenjena,

sama.

Satkana od bola

i besmislenih rana.

Krvava iznutra,

spolja

kao vampir bleda.

U ratu sa svetom,

u ratu sa sobom.

Bacam se u život

bez cilja i bez reda.

Vrtim se u krug.

Vrtim se u krug.

Moj svetionik ne osvetljava put,

već baca

nasumična svetla,

u ludačkom ritmu,

na more,

na brda,

na nebo,

na hridi.

Usmeravam kormilo.

ali telo je nemoćno

i mozak mi bridi.

Plovim, pa se nasukam.

Dno okrzne mi stena.

Voda me potapa,

i uvek se čini

da izlaza nema.

I uvek isplivam

na pustu obalu.

Slomljena čekam

da povratim dah.

I kad vrati se snaga,

opet na isto more se otisnem.

Opet lutanje,

nemoć

i strah.

Još jedan krah.

I tako uporno,

dan za danom,

svom mračnom demonu

otplaćujem dug.

Vrtim se u krug.

Vrtim se u krug.

Vrtim se u krug.