MESEC I JA

7. poglavlje

NIJE MI NIŠTA

Evo, to sam ja.

Dane svog života

bezvoljno teglim

kao olinjala mazga

polomljeni plug.

I nije mi ništa.

I kad me jutrom probudi

nevidljiva zver

što zariva mi nokte

u naježenu kožu,

dok divlja i teška

sedi mi na grudima…

Ne, nije mi ništa.

I kad crna rupa

ispod mog kreveta

krene da pulsira

i svojom mračnom silom

povuče moje telo,

pa mi glava nikud

ne može sa jastuka,

ma koliko trzam

i kidam snagom razuma…

Ne, nije mi ništa.

I kad niko ne vidi

koliko se borim

za svaki zalogaj

normalnog života,

u inat vilama

i baucima,

demonima svog razapetog mozga…

Nije mi ništa.

Čak ni kada plačem

i lijem kišu očaja

po zidovima svoje

ustajale jazbine,

i bacam jeziv vrisak,

razarajući jecaj

ka sumornim brdima…

Ne, nije mi ništa.

Ni onda kad ustanem

i u oči pogledam

dan koji se izdiže

i ponovo na mene

raspomamljen urušava…

Ne, nije mi ništa!

Nije mi ništa.

Nije mi ništa.