ZID
Tata, kakav je to zid
u tvome oku?
Ne mogu da prodrem
kroz njega.
Od samog sebe si se sakrio,
i od sveta.
Od aveti i crva
koji prete
da ti pojedu srce puno čemera
i ostave ga na putu
zgaženo
kao trulu jabuku.
Ali ja nisam avet, tata.
Pogledaj,
moje ruke su od krvi i mesa,
moji prsti su pipci oktopoda
koji se kače
na tvoje sinapse
i žele tu ostati
povezani sa tobom
zauvek.
Želim da te zagrlim, tata,
ali taj zid u tvome oku
previsok je za moje malo telo.
za moje slabe šake,
za moje kratke noge,
Nema načina da preskočim,
zaobiđem.
Nema načina da ga srušim.
Preduboki su temelji
tvojih nedaća…
Kroz rupe povremeno
promoliš nos,
omirišeš vazduhm
nanjušiš dane što dolaze,
a onda opet nestaješ
u svojim mračnim katakombama.
Zbog tebe
dugo sam lutala kroz mrak.
Tražila.
Tražila.
Tražila te u sebi.
Tražila te u drugima.
I uvek nanovo bežala
od svega što na tebe podseća.
I tako sam nakrivo izrasla
sputana gorčinom otrova,
i sve manje je bilo cvetova,
i sve više je bilo korova.
Zid
U ovim ciglama počivaju
svi moji strahovi.
Strah od smrti.
Strah od života.
Strah od same sebe
i svega svog u drugima.
Strah od mračnog ponora
i strah od svega divnog
što granici se s čudima.
Strah.
Strah.
Strah.
Melje me.
Melje me.
I postajem prah.
I vetar me grabi,
I vetar me nosi,
tu gde me baci,
ja polomim kosti.
I slomljena gazim
po trnju bosa,
izgrebanih tabana
i krvavog nosa.
A nemam kuda
do sebi da se vratim,
kroz iste tuge, a sećanja nova.
Gde sam se provukla
u povratku da platim,
pa možda i pronađem
svoj put do snova.
Na kraju.
Pomalo bolno čitati, baš zato što je toliko dojmljiva
Prvi deo zbirke predstavlja Tanatos i veoma je mračan. Drugi deo, Eros, ipak donosi svetlost. 🙂 Hvala što čitate <3