MESEC I JA

13. poglavlje

TU GDE STOJIŠ TI

Sad vidim :
tu gde stojiš ti,
tu moram sleteti ja.
Ja sam kosmonaut,
a ti,
vidljiva strana Meseca.

I dok stojiš na tom podijumu od čupavih oblaka,
gospodar svog bola, snage i moći,
ti štrčiš i sijaš i svetliš u noći,
i svima se daješ,
a nikom ne pripadaš.

Zato si sam.

Umiljat.
Jasan.
I prkosan.

Reci mi,
kuda ideš kad odložiš svoj fenjer?
U koji ambis ovog nemirnog tla?

I kako da te nađem
ne bih li te pesmom
iz tame dozvala?

Jer ako potoneš ti,
ne smem potonuti ja.
U tebi se ogledam,
ali lučim sopstveni sjaj.

Samospoznaja,
moja prva velika pobeda.

A ti,
ti si moja vaga
na kojoj balansiram darove života.
Tas koji preteže
u borbi dobra i zla.

I zato znam

Tu gde stojiš ti,
tu moram sleteti ja.
Ja sam kosmonaut,
a ti,
vidljiva strana Meseca.