6. poglavlje
ODMETNUH SE OD SVETA
Ja ne pripadam ovde.
Ja ne pripadam nigde.
Nikome i ničemu.
Ni sebi.
To nije moj izbor.
To je prokletstvo
mog zalutalog bića.
I sve sto želim, ne dobijam.
I sve za čim posegnem, izmiče.
Moja je ruka
ruka slabića,
ali to da priznam
ni sebi ne mogu,
jer ja sam kraljević,
uvređen jer nekoć
odbili su na prestolu
da ga ustoliče.
Zato se odmetnuh.
Kad sam nevidljiva
da zaista nestanem sa mape sveta.
Uvek je lakše lagati sebe.
Kiselim grožđem hraniti taštinu.
Trnjem braniti dušu
ranjenog deteta.
I rekla sam tada
da za svet ne marim,
za njegove lepote,
za njegove muke,
da stvoriću sopstveni mikrokosmos,
perpetuum mobile,
i naštelovaću svoju violinu
da izvija samo mog uma zvuke.
Otkucaje srca zatomiću.
Krv koja ključa
i donosi patnju
ukrotiću.
Duboko u sebe potonuću,
jer samo u mekoći te iluzije
moja duša može
da preživi stihije.
Zato
zauvek u nju uroniću.
Bežeći od sebe
naći lažni spas.
Verovaću da živim,
a trunuću.
Sopstvenog bića
izgubiću kompas.
Pomalo bolno čitati, baš zato što je toliko dojmljiva
Prvi deo zbirke predstavlja Tanatos i veoma je mračan. Drugi deo, Eros, ipak donosi svetlost. 🙂 Hvala što čitate <3