MESEC I JA

9. poglavlje

OTVORI OČI

Otvori oči!
Otvori oči!
Probudi se!

Gle, tvoja mrtva baterija
opet puni se.
Kapci su sklopljeni,
al’ svetlost prži
sleđeno lice.
Nametljivi prsti
vuku trepavice.

Otvori oči!
Otvori oči!
Probudi se!

Pogledaj svet
što vrvi od čuda,
šarenih laža,
prosjaka,
luda,
magije života,
divljine
i boja…
Dok ti spavaš,
gle kakve slike
stvara
ova snažna uobrazilja moja!

Ako želiš,
pokazaću ti put
kroz iluziju.
Ja, umorni šepavac,
što lutam bez štaka
i donosim ti stvarnost
u mračnom ogledalu
svojih zaključaka!

Otvori oči!
Otvori oči!
Probudi se!

Sa ivice sveta
pružam ti ruku,
dodirni me.
Dodirom svojim
oplemeni me.
Uzmi ovu baklju
da ne potoneš u tamu.
Zapali svoje telo.
Zapali svoj duh!
Pogledaj kroz senke,
izoštri sluh.
Uzmi moju snagu
da poguraš dane.
Uzmi moju vatru
da izvidaš rane.

I ne vraćaj se više
u taj kovčeg
ti, Trnova Ružice
iz horor filma!
Odbaci taj svoj stogodišnji san!
Otvori te oči.
Pusti svoj dah.
Ne čekaj princa
da spasi ti dan.
Ne daj da te parališe strah!

Ne batrgaj se
Uzalud je…
Pusti dane da peku ti oči.
Kroz taj bol
doživećeš spas.

Probudi se!
Probudi se!
Probudi se!
Otvori oči
Pusti svoj glas!…