Subota, 22. mart. Narcis koji si donela se osušio. Gledam latice kako jedna za drugom padaju rasipajući se u prašinu. Mirišljava sveća dogoreva i plamen se u očaju gubi. Pokušavam da napišem stih, nesmotren, detinjast, mlad, ali ne uspevam. Sva moja umetnost otišla je s tobom i ostao je mrak.

Музика, књиге, људи Крстарење по дану Јурење у нечијем стану Разговори постају сулуди И ти ме жртвујеш Слободи Само да би видео Истину коначну Смејем се таквој правди И убијам ту дедукцију формалну Само да бих искаазао своју вољу аморалну Али, тишина, мрак и самоћа Некако са пролећа Означавају повратак у мрачна столећа Призивају нова

  Gore je zamrijeti negoli umrijeti, Ne biti tu, ali ipak biti. Bivati, a ništa ne umjeti, Samo disati, pri spavanju sniti.   Gore je biti mrtav, pri svijesti Osjećati, misliti, a ništa ne reći, Čekati na cesti tko će te prevesti. Tako čekati trenutak sljedeći.   Gore je ne imati inata zrno, I ne

zbunjen, čekao sam ne znajući koga pod vedrim nebom hladnoća prodire kroz moju odeću u plitkim džepovima grejem zgrčene prste pogledom tražim smisao ali smisla nema zbunjen ostavljam veru po strani jer čekam dugo dugo sasvim dugo pod vedrim zimskim nebom

Nosim svoje srce na dlanovima. Puni su žuljeva, da se ne lažemo. No, ne obazirem se ako kojim slučajem oni procure. I to znaš kako krvavo znaju da me izdaju! Pune su mi ruke pamuka, to znaš. Tu mesta onda nema za kofere. Umem koju konfetu da stavim u zadnji džep, da se nađe kad

Gle! Nebo nam u očima. Pade zvezda i ostavi modricu mesecu. Hladna lopta u odrazu oka on je u stvari. Gle! Pade još jedna zvezda. Ne šuškaj dok zamišljam želju Ionako nosi tvoje ime. Ako baš moram probaću da je naslikam: Ima malo sedefa od bisera na sebi; Ima 32 strane da pročita; Ima jedno

  Да смо срећни- мало бисмо знали. Да смо срећни- само то било би довољно.   Да смо срећни, не би нам било важно што другима није. Да смо срећни као и сви људи- заволели бисмо себе да волимо друге.   Да смо срећни, без туге не бисмо знали колико нам не би требало ништа

U mojim očima je proleće. Cvetam do neslućenih visina. Ako sam biljka, zadrži me. Pomiriši me, ali me nemoj iščupati iz korena. Ne lomi mi grane. Zastani i divi se mojoj lepoti. Umem i ja da podignem glavu. Umem i ja da sanjarim ka suncu. Pokazaću ti boje koje hipnotišu. Pazi, umem da budem i

         Neka ljubav traje     Ako hoćeš ljubav da ti traje, budi tu, kroz sve dane i noći, u svitanju i zalasku sunca,u radosti i u tugi . Neka te ne udalje sitnice,ni nesporazumi koji dolaze, jer ljubav raste iz razumevanja,i hrani se strpljenjem svakoga dana.   Ne daj ljubav olujama, uraganima,ni tamnim oblacima

Пролазе, иду дани, осетим то по тежини на кожи по којој падају, и мраку што рано урани, и јутрима што се буде у свежини.   Долазе, јесењи и хладнији дани да владају.   Пролазе, иду дани, осетим по мирисима којих више нема и по стрепњи, која говори: ,,не иди и остани”.   Долазе, јесењи, док

Убиј ме, можда ћу поново оживети- као цвет што се отвори и пробуди на први додир Сунца и кап воде.   Убиј ме, да научим да срећа не тражи ништа заузврат.   Убиј ме, да осетим да сам је изгубио, да сам је имао, иако никад није била избор.   Зато убиј ме, да бих

Neke ljubavi ne traze objasnjenje, one samo postoje u nama. U njima se dani ne broje. U njima nikad nisi sama.   Lakse podnosiš bitke svoje i dane kad svet je samo tama. Znaš da je njegovo srce tvoje, on zna miris ljiljana i tvoje omiljene boje.   U ljubavi se srca množe u dvoje.