Kada bih mogla da te zagrlim , poljubim.  Kada bih mogla tvoje srce da osvojim .  Kada bih ,  oh ,  kada bih .  Kada bih tvoja bila , mojoj sreći ne bi bio kraj.  Moj dragi.

Pale senke postradalih, niču na davno usnulim njivama.  Još jedan boj krvlju natopljen, gori u bezdan i večni plamen postojanja.   Još jednom će na toj zemlji zaspalih patuljaka nići novi svet današnjice,  a njihova će deca hladnim suzama, zalivati krvave ulice.    Boj kakvog ne vide život, smrću i kricima će opisati, kada budu

Čekanje čekao sam dovoljno dugo da dočekam svog Anđela dok su drugi jurili u instant veze žvaleći se i hvatajući po klupama parkova razbijali dosadu ljetnim avanturama i seksom u praznim stanovima ja sam prolazio centrom gledao u nebo i odlazio na stanicu nosio sam klupicu sa sobom da ne stojim dok čekam govorili su

Tražim…jedan čaroban dan u kome je lepo živeti. Tražim…jedan beli oblak koji će mi reći kako je svet magičan. Tražim…jednu dugu koja će mi pokazati put u raj. Tražim…jedan maleni cvet koji je ostao zgažen u travi koja buja u ovo proleće. Tražim…jedan osmeh koji će mi trebati svakog sunčanog jutra kada se budim.  Tražim…jednu

Teorija zavere je u toku niko siguran nije iza ugla se provokator krije. Da li to je paranoja, vladarka svih zavera i pokvarenih namera? Zavera i paranoja, krenule u pohod zli svi ste sumnjivi, svi!

Oh,  kad bi znao… a znam da znaš, ptico ti, krila najvećih koliko u tišini stane reči. Prošlo je mnogo vremena – govore nam. Prošlo je dovoljno vremena. Prošlo je dosta vremena. Možda drugi i mogu da im poveruju. Opet… mom oku, nekako malo je sve to. Treba mnogo više da ćutanje razumeju i drugi

Само да си се осмехнула…Душу да покажеш.Њу сјајну, у бљеску, младу…лицем скамењеним кријеш.Очи су те одале.У дубине тамне урасле, небо само гледају.Само да си видела свој осмех…Не би никада за себе рекла да ниси лепа.

ne želim da palite svijeće igrate se sa vatrom koju smo jedva pripitomili ne želim da mi neko nepoznato lice nad posteljom mrmlja stihove koji nisu moji Pustite Demona da izađe. i maže mi ruke nekim uljem pa makar ono bilo i maslinovo ne želim da mi se itko smiluje ne želim milosrđe ono uvijek

  Sad u sebe gledam i vidim sivo nebo koje ne ispunjava ništa: nema ni ptica, ni jata, ni oblaka, ni grana- praznina.   Sad u sebi vidim, tišina vlada i pejzaže maglovitih, vlažnih jutra nad ravnicama pustim- praznina.   Sad u odraz gledam, sivilo očiju svojih, olujne kiše na trepavicama i opekotine sunca na

Ako smo pali bili smo padu skloni Ako smo ustali bili smo ustajanju skloni Sklonosti Sklonosti Sklonite kosti Slomite kosti Oglodjite kosti Psima bacite kosti Da ne vide gosti Oglodane gadosti Bog neka oprosti Polomljene kosti O žalosti O mladosti O  s t a r o s t i Da li sesti Slobodno pasti neko

Nestade sve u trenu,kad sam bio na vrhu svom.Nestade preko noći,kao Titanik,u okeanu života mog. Bura poče preko noći,talasi me lome,iz mirne luke u nemirno moreodvele me zore. Da ih nisam čekao,do ovde ne bih sada stigao,ali sve je to deo puta,zbog toga mi nemirna duša luta. I sad ću sve lepo iz početka,ko zna

Sa golih krošnji cvrkut ptica, pesma je Sunca što budi radost širom tmurnog lica, niz zrak spokoj duši nudi.   Buđenja slute dani iz zagrljaja hladnog, čim pre topao urani dodir vremena skladnog.   Zima je večita duši, čitav joj zaveje svet, pod snegom nade ruši kad poslednji uvene cvet.   Zastanite! kako bi spoznali,