Poezija to je reč o kojoj toliko dugo ćutim poezija to su zvona sa obližnje crkve poezija to je koncertna dvorana opera ako baš želite poezija to je reč koja je samu sebe stvorila korak po razrušenoj zemlji korov nevešto ubijena rađanje Sunca Moneov vrt ples galebova i brezina voda poezija to je kada joj […]
BLUZ IZ VRTIĆA Pet godina je premalo za bunt, ali ne i za besmislenost laganja. Sve počelo je u vrtiću za vreme popodnevnog spavanja. I kao i uvek, niko ne spava, smeju se, galame svi. Iznenada, vaspitačica uđe, svi na jastuke padnu, ostaneš samo ti. I jasna misao u mladom umu, evo, pamtim je i sad
Тамо далеко слугама пићу крв источну Тамо далеко уложићу даћу ти кредит узећу ти кредит Тамо далеко земља пролетерска биће америка биће енглеска У ракети тамо далеко бићу бесмртан Инвеститор
U ovom svetu ljudi imaju boje i životinje ih imaju, biljke su obojene. Svemu što je čovek stvorio određena je boja još prvoga dana, ali u tvom srcu ja sedim gotovo proziran, ogoljen, čekam da me po svojoj meri skrojiš. Kao po kakvom platnu po meni izvezeš konce i zažmuriš, dok se kao umetnost iz
Ništa me nemoj pitati onda kada sedim u polumraku praznog pogleda i praznog sna ništa me nemoj pitati ćuti ćuti ćuti pusti me da gledam u prazno navikao sam tako seti se ćutali smo dugo dugo o kafi koju smo popili o flaši vina odavno praznoj o svetlima velegrada o mutnim slikama i mutnim sećanjima
Devojčica je izgubila lutku na sred staze, u parku ležala je nepomično mirna kao da nekoga čeka u beloj haljini duge plave kose namigivala je slučajnim prolaznicima mirišu lipe i bagrenje devojčica bez lutke uplakana miris lipe najavljuje leto a bagrenje je prepuno pčela čuje se neumorno zujanje jer nema odmora nema spavanja med se
Ispitivao sam ljude u prolazu da li su te negde sreli pisao sam svim poštama i svim televizijskim stanicama poveravao sam se sveštenicima molio se kockarima presretao sam telegrame i telefonske razgovore ne bih li saznao da li si tako zanosno bela konačno na Zemlju kročila
dok spremam ručak đuskam uz radio stanicu la vita è bella nasuću čašu belog vina prohlađeno mi najviše prija la vita è bella spremam pastu u pesto sosu milanski recept i posuđe iz Kine la vita è bella uživam u svakom zalogaju sjedinjujem čula la vita è bella pomislim ponekad na tebe voleo sam da
Nikada nisam zaista otišla.Kako da pobegnem od sebe?Okrenula sam glavu.Zatvorila oči.I dalje sam tu,na tom čudnom mestuizmeđu sebe i sebe.Tečna i razarajuća, kao lava.Kao crna rupa,u samu sebe se urušavam.Bljujem mrak, potom,upalim svetlo.Moja se senkapoigrava sa mnom.Čak i kad sam tužna,ona je razigrana.Ne mogu joj ništa ni vreme, ni prostor.Mazim je po glavi trpeljivokao dosadnog
Da preživim lakše tamu noći, Krijem se pod svojom zvijezdom, Pa se zatrčim i na mjesec skočim, Jer Nebo smatram svojim mjestom. Nisu Zemlja i Nebo tako daleki, Naučeni smo pogrešno brojiti. Jer nam nikada nisu rekli Da sa Zemlje Nebo možemo osvojiti. A ni kako živjet, nitko nam ne reče. I da
Земља утону у загробни сумрак Протресе се и осврну уклета од самоће Одјекнуше од зидина њене речи хуком зарђалих руку са кровова укопаних храстова кaд изусти Овде више не царује доба херојства!! У мени сањају случајни пролазници Неуки клисари пра-историје Посматрачи монумената од костију и преслагачи минулог згражавања Овде смо сами у пролазности Отворићу и
Проклете, безличне курве са путеним уснама,Вазда светлих очију празног погледа.Бесрамни блудници крију се вешто у нама,Чуче и чекају безвредне усне од леда. Узевши се за нама једнаке, без покрића –Зли дух вређа, блати нас, и љути!Схватате ли, житељи подземља, нижа бића –Косу ће једном у све да упрти? Бесан сам, на себе и све: горко
