Nije teško slediti odluku Teško je doneti je Najpogubnija bojišta oivičena su kostima lobanje Tamo uglavnom stradaju snovi Želje Potrebe Tamo ubijaš sebe U sebi Na obostranu žalost Zbog pripadanja Zbog dopadanja Na sve pristaješ A nigde nisi pristao Tu si, al’ te ne vide Kao u žmurke Samo, sad te niko ni ne traži

Da se predstavim :Ja sam alhemičarka.Kao što vidite,prilično moćnai naravno, rodno senzitivna reč.Ja sam onakojoj je zapelakost u grlu,pa mora da prokopa tunelizmeđu želuca i ždrela.Energija mora nesmetano da teče,kažu.Dakle, hrana,Hleb moj nasušni.Moj crni hlebkrvlju je pokapankao kod Šantićevog seljaka.Ne morate mi verovati.Sečivo porinuto u njega,otrvo ubrizganu elastični krvotok.Brzo se širi.Kontaminira sve što dotakne.A ja

Mama smrt laže da nije strašnaKako to praznina da ne bude strašna?Svaka smrt je strašnaI svaka smrt boliKad vene lišćeI kad umiru psiI kad u ratovima ginu deca I kad toj deci ginu roditeljiI kad osamdesetogodišnjak umre u snuI kad ptić ispadne iz gnezdaI kad pod frižiderom pronađeš stvrdnutu bubašvabuMrtvuI kad komšijskog mačka pregaze čistači

Постоји он у свачијој башти, у бојама беле и жуте сјашти, поносно и усправно на трави, стоји један нарцис прави.   Одмах након виси бака, рађа се светлост после мрака, у рани пролећни дан, буди се и оживљава свој сан.   Величанствен, пажње жељан и леп, себе воли за све друге је слеп, дичи се

Daj mi jedan dobar razlog da odem. I otići ću. Put tvog srca zaobići ću. Ali razloga nema. Ti si žena posebna.   Ti umeš mirna luka srcu da budeš.   Sada znam, to si bila ti.   U snovima svojim sretao sam te često, tražio sebi sigurno mesto. Mesto gde ću biti ono što

Ти, ја и сви други они, пођи, пред моја врата позвони и у мој свет дођи.   Ти, ја посвуда на свету, по небу птице у лету. Ти и ја слободу спознамо, чим пре за крила дознамо.   Ти и ја, нико други, ни они, долазиш, чујем звони, Ти и само ти можеш промена бити,

О чему бих да певам могла бити тема, среће без на срцу туге рез, песмо нема.   О чему данас радосни људи снивају, сузе болне капају с неба земљи сливају.   Ко преграђује праведне реке ток, оставља без речи песми на лицу шок.   Лице песме уморног тона глас, говори правди где је да је

Voli me sahranjenu pod ruševinama. Voli me osakaćenu izmučenu. Voli me u istrošenim kostima željnom tvojih zagrljaja. Voli me prašnjavu od sanduka. Voli me mrtvu… živu… Voli me večno sačuvanu od ostatka sveta. Voli me skriveno u sebi. Voli me skriveno u tišini. Voli me u najmračnijim trenucima. Voli me bolesno… nežno… ljuto… Voli me

Захвланост за топлину Сунца и мир неба свог, дугујем додиру и погледу из ока пролећа тог. Захвлани су дани без хладноће, показује читав свет који буди се из самоће. Захвалан сам што су дошла, у дане унела срећом испуњена сна, однела зиму са којом туга је прошла, пробудила нас и избавила са њеног дна.

Pitam se ponekad šta za mene znači Jugoslavija.Odgovor je prost Mistična zemlja utonula u vesele boje i zvukove osamdesetih,dekadentne početke devedestih.Zajedno sa njom, raspalo se i moje detinjstvo,kao što možda znate, a možda i ne znate.Ali da ne trčim pred rudu…Detinjstvo…Albumi sa sličicama i bezbojne igrice u MS DOS-u.I moja mama koja je uporno pokušavala

Na  krilima  vetra  sam  . Krilima  koja  me  nose  svuda .  Nose  me  tamo  gde  moje  srce  želi . Do  mirnih  sela  i  užrbanih  gradova  . Nose  me  do  zemlje  snova  . Na  krilima  vetra  moja  osećanja  će  letiti  tebi  .  Doleteće i ptice da ti šalju moje pozdrave . Na krilima vetra sam . 

Ljubavi  moja ,  srce  skače  od  sreće  ,  kada  sam  kraj  tebe  . Iako  nebo  tužno  je ,  ja  sam  srećna  svaki  put  kad  te  ugledam.   Sunce  se  smeši  . Večno  greje  nas .  Duga  šarena  krasi  plavo  nebo .    Tvoj  pogled  mi  govori  sve . Pozdravljam  novi  dan . Imali  išta  lepše