Nosim tvoje praznine u notnom sistemu straha. Po njima dani dobijaju ime. Ti si onaj iz stvarnosti koja drugima ništa ne znači. Baš ništa. Kroz krvoprolivena srca, tugujem ljude i njihove linije koje na sebi oživljavaju note. A ti si opet onaj koji uzdiže pepeo iz svake ukaljane čestice smrti. Kao leptir kroz umorno nebo.
Najveći je medved u zgradi. Radi kao sanjalica i ne zarađuje loše. Hobi mu je gledanje kroz naočare za slepe. Izlazi rano uveče. Kući se vraća auto-stopom i malim liftom, a spava sa plišanim kurjacima. Mesečinu ne gasi cele noći. Svakog jutra kasni sekund više. Duša mu oteža kada se kumulonimbusi
Nedostaješ mi kao dodir koji se pamti, kao da si pesma koja ne prestaje. U tvojim očima nalazim svoj mir i spokoj, jer ti si ljubav mog života. Nedostaješ mi kao note u melodiji, želja za tobom kao plamen u meni gori, kad te nema osećam se kao golub bez svojih krila, i kad te
Zavodila me kao nijedna pre nje, izludi me, naljuti, ali volim je jače nego ikada. Ona, moja bezobrazna zavodnica zbog nje moje srce je uvek spremno za stradanja. Sposobna da voli i mrzi u jednom danu, naučila me životu, da nije sve u šarmu i kretenstvu, sad kroz njeno srce prolazim kao kroz tajnu stazu,
Kroz senke misli, Natmurenih obrva, tamnih očiju, žuriti, hodati, negde od sebe u zagrljaj ničijih ruku, prepletene noge umršene u misli, sedi, visoko je nebo utrnulo od vetra, i grane mile, hrapave obraze oštri zubi, od vetra, od kiše, misli crnilo, i kaput, cipele, misli, ogrnuta sobom pleteni džemper i tišina, koraci su tuđi, a
Vikali su nam u lice: Nije tuga sve što boli. Eho glasa na slepilu sveže oribanog pločnika. Tišine čekaonica i Zbir praznina. Iskošeni pogledi čistačica. Nečija podeljena patnja na pustom hodniku I opčinjenost jednom uramljenom slikom. Nigde nikoga. Ne vide da molim Sve bele odore Da vreme malo uspori. Svako svojim korakom, Ne shvataju Da
Kažeš Imaš lepe oči Ali ti se pogled negde gubi često Gde to lutaš Šta to ima u tebi Tiho, Edipe Ja postavljam pitanja Ti rešavaš zagonetke Ne rešavaš zagonetke Ti rešavaš mene Rešenje si Otključavaš katance i okove I sve brave duše moje Ti si ključ Slobodna sam Svlačim kao košulju Mrske lavlje kosti
Рука у руци Снег на капутима Светлуца као камен И пресијава се Бело злато У спектар боја. Венама тече Мноштво звезда Малена галаксија У пространству свемира.
Volim te više nego što reči mogu reći. Volim te, jer tvoja ljubav je kamen temeljac mog bića. Volim te ti si moj oslonac, moje more ljubavi, sve što u mom srcu vene. Volim te, nedostaješ mi kao da sam bez daha. Volim te, draga ženo, izvoru mog blaženstva. Volim te,ljubav prema tebi raste iz
Srce zaljubljeno nespremno za ljubav je bilo, sad sam kao lutka, bol mi ne dotiče dušu. Sećanje na to veče, u mom srcu živi, osećanja su kao okean u koji tonem duboko. U tvoje oči gledam prekriva ih kosa tvoja nežna, zašto skrivaš pogled, neka ljubav priča. Lice tvoje blista kao svetlost sunca, osmeh
Da ti mladi neznanče znaš samo Koliko je teško s emocijom izaći na kraj U ovom dobu, gde ljudi siti nisu. Gde svaka sena tuđa Nema života, nit svog mira. Gde vreme nije vreme slobode, Već ropstva i moći. Stvaranje svetinje mi je uvek od ruke išlo Čvor po čvor, i uvezem ja nju u
