Kada mi nedostaje, ja tišinu u boje pretvaram.“Stvaraj, Oko!” šapuće mi kroz oblake – i ja stvaram!Rasipa se boja po platnu k’o po ulicama svetašto bi njegov skakutav korak i glas.Umesto mešanja bojeja ga crtam kako pleše i pobeđuje sve nas! Pleše paganski, visoko podignutih ruku!U krug, u krug, u krug… Potezomčetke slikam mu širok […]
Mojoj Vesni U polju Božura onaj sišto rosom poji sve.Geometrijom latica životaiscrtavaš sne. Zagrljajem i potezom četke,duše hrane tvoje ruke retke.Iskra si sjajna u tvojim potomcimaEonima unazad umivanasedefnim gorskim potocima. Planinski dah u plućimaosećaj je pored tebe sedeti.Treni takvi-kakvinikad neće bledeti!Vidim li u letu hrabrog Mišaratebe ću se, ptico, setiti! Tvojim stopama kad idem,dobrotom se
Uvod Alek Andersen se budi u operacionoj sali. Kada je ugledao svoj odraz u malom okruglom ogledalu, vrisnuo je od užasa. A ogledalo je palo na pod i raspalo se na sitne komadice. Alek saznaje zastrasujuću istinu a to je da je njegova verenica Alisa Harper bila donor srca i očiju. Alisa je umrla da
Думати, думати и само думати! Не знатно сам унапредио баћушку Лењина. Наравно да треба и учити. Стицање знања је носач надоградње. База од које се креће. Што више информација, повећан је број комбинација. Тајна лежи у примени накупљених података. Данас је васељена стационирана на мрежи. Зашто преоптерећивати капацитете? Бубање напамет закинуто је смисла. Одговори су,
Воз који касни, ускоро не долази. На перону мноштво људи, нестрпљиво чека и куди. Свако на неког чека, док време ко да стоји и не потекне смрзнута река. Учини се време ко да стоји, на који ли перон воз долази и са ког ли перона полази? Видим, један воз како брзо одлази. У ноћи како
Volim te mama Dovela sam mamu da živi kod mene, zauvek. Opirala se dugo, ipak je starost prevagnula. Ostavila je grad u kojoj je ostala mladost, moj pokojni otac,njene uspomene na posao koji je volela. Mnoge prijateljice su se upokojile. Ima jednu prijateljicu sa čijom se majkom družila. Već pet godina živi kod mene .
Сваким наредним открићем, удаљавамо се од творца. Сагледавамо извесност и стрмоглављујемо у снужденост. Рај је раскућен, небеса су окупирана. Пакао се топи, испуњава га магма. Препуштени разуму, напуштамо веру. Окрећемо се идолопоклонству. Наука је популистичка религија. Садржи есенцијалне карактеристике. Нама влада Господ технологије. Овенчан у облику уређаја. Невидљива сила, што обитава у сајбер галаксији. Недокучива
1. poglavlje Manon je stajala na ivici zgrade, gubeći se u pogledu na grad koji se protezao pred njom. Mislila je na sve što će izgubiti nakon ove večeri i na sve što će dobiti. Nije planirala da skoči, samo je stajala na ivici, osećajući kako joj život klizi iz ruke, a ona nije dovoljno
1. VRIJEME ZA PROMJENU ANNA Gledam u ekran laptopa ispred sebe. Odradila sam sve, još samo trebam poslati ovaj zadnji email i prihvatiti posao. Rekli su da mogu započeti odmah u ponedjeljak. Zašto se onda nećkam? Znam dobro zašto se nećkam… Idem tamo gdje se nitko pri zdravoj pameti ne usudi ići, bar ne čovjek – u Dolinu Vukova. „Cuba
Umoran sam. Umoran, ponovio je, ovaj put tiho. Znao je da nema ko da ga čuje. Zujalo mu je u ušima. Voleo je tišinu u svom stanu ali ovaj put mu je ona delovala zastrašujuće. Tišina u trenu njegov umorni duh transformiše. Otvorio je frižider kako bi se rashladio flaširanom vodom ali je u desnom
Sneg je prekrio krovove malih kućica u selu na kraju sveta, a iz njihovih dimnjaka lenjo se uzdizao dim. Čoveku nije bilo potrebno da kroči u te tople domove; već bi, posmatrajući svetlost kroz prozore, mogao da oseti prisustvo topline i ljubavi što tamo prebivaju. Na kraju sela, u najskromnijoj od tih kuća, počinje naša
Молим вас дозволите ми да се представим. Ја сам човек…ту песму већ знате. Знате да сам био на доручку код Канта, и да сам га молио да буде јаснији. Онда знате и ко сам ја. Велики људи су писали о мени, сада је дошло врееме да ја пишем о несразмерностима егзистирсјућег, то јест, да причам
