Kad dobrota prestane da bude dovoljna Dobrotvor o kome se govorilo tiho, ali sa poštovanjem — kao o vatri koja ne peče, već greje. Nije imao ime koje bi se pamtilo u knjigama, ali su ga pamtila srca. Verovao je da je čovek rođen da bude most između tame i svetlosti, i zato je davao […]
Draga Mama Neko je pozvonio na interfon i, gospođa Soprano, ljubazno je odgovorila na poziv i primila preostale bukete koji su od sinoć stizali na njenu adresu. Od ranog jutra su joj pisali poruke, slali bukete lala, orhideja, žutih ruža i drugog cveća, sa željom da u sledećoj sezoni, koja počinje u septembru, njen
Junsko sunce potražilo je moje lice. Tako nežno mi se prikralo da bih skoro mogla reći da me je na trenutak iznenadilo. Prodrlo je kroz gustu krošnju i sletelo, najpre na moje obraze, potom na moje usne. U tom trenutku shvatila sam da su mi oči već dugo zatvorene. Sedela sam pod jednim starim orahom,
Габријел Гарсија Маркес. Сто година самоће, превела Јасна Мимица-Поповић. Зрењанин: Сезам бук, 2012. Роман „Сто година самоће“, Габријела Гарсије Маркеса објављен је први пут 1967. године у Буенос Ајресу. О његовом значају сведоче преко двадесет издања широм света, милиони копија и Нобелова награда за књижевност додељена Габријелу Гарсији Маркесу 1982. године. Као што је случај
U nepresušnim pogledimaka istini,uzaludni pokušaji srećebivali su prazni.Ljubav se nije nazirala. U beskrajnom tragu Suncasudbine koja je nepredvidiva,ozario se tvoj osmeh;Nepoznat a drag. Satkan od čemera,pomalo uplašen,zabrinut, obazriv;Moj se osmeh pojavio tiho. Svi drugi osmesi i svi pogleditoga danapodsećali su na tebe.Odjednom pravi,baš onaj koji sam sanjao. Neka toplina, kuvano vino,zraci Sunca na obrazima,miris u
„Cogito, ergo sum” je poznata filozofska tvrdnja koja se pripisuje francuskom filozofu Reneu Dekartu. Često se prevodi na engleski kao „Mislim, dakle postojim”, i smatra se jednom od najpoznatijih i najvažnijih filozofskih izjava u istoriji.Fraza „Cogito, ergo sum” pojavljuje se kod Dekarta u delu Meditacije o prvoj filozofiji, objavljenom 1641. godine. Dekart je nastojao da uspostavi
Ukleta da ne znam kuda bih gledala, šta bih pricala i koje da zauzmem mesto. Krećem se kroz fluid prepun prepreka. Ja sam prepreka. Ljudi dolaze i odlaze. Ovlašni pogledi i dodiri ramena u prolazu. Njihove razigrane usne rasipaju nerazumljive reči. Smejem se kao gluv covek postiđen jer ne shvata ni nakon petog ponavljanja. Lebdim
1. poglavlje Sobu obasjava jarka plavičasta svetlost — laptop se konačno uključio. Sada mogu da pogledam anime koji sam odavno planirala da pogledam. Drugarica mi ga je savetovala još pre mesec dana, argumentujući time da su Japanci u snimanju koristili nove tehnologije kojih ranije nije bilo u celom svetu. Koje su to tačno bile tehnologije,
Kako neke osobe mogu tek tako da napuste nečiji život? Kao da nikada nisu ni bile deo njega. Da li je u pitanju neka vrsta straha ili je to ipak samo kukavičluk? Šta ostaje nakon toga? Njoj su u glavi ostala mnogobrojna pitanja. Toliko pitanja, a nigde odgovora. Objašnjenja. Zar je
Pripovetka “Slikar” je objavljena u zbirci priča Marsonic 28. 1. poglavlje U svakom čoveku tinja umetnik sposoban da dotakne dušu rečima, glasom, pokretom ili potezom kista, ali samo retki poseduju onaj iskonski, božanski dar da je prisvoje, da je zarobe u umetničkom delu. Zato nam se ponekad čini da nas oči s portreta prate gde god
Priča je osvojila treću nagradu na konkursu “Sa kaldrme i sokaka: neispričane priče iz starih srpskih gradova” 2025. godine i štampana je u zbirci grupe autora. Ja zapravo više ni ne znam ko sam, gde sam ni kuda idem. Ne znam više ni odakle sam, a ni gde ću
Priča “Baba Roza” je ušla u uži izbor 2025. godine na konkursu za kratku priču “Sa kaldrme i sokaka: neispričane priče iz starih srpskih gradova” i štampana je u zbirci grupe autora Dvorišta u Zemunu bila su jedan poseban svemir, sudar različitih sudbina i životnih neprilika — siromašna,
