У те шуме поћи ћу Праћена мртвим гласом сна Чији дан никад вратићу Спремна за времена опасна Док погледи не избледе ваши Плакаћу нечујно ноћима тим Јер неко се ока вашег маши Док смело у горе летим Плесаће са мном небо мрачно Биће за мене дивљи цвет Не треба ни сунце зрачно Ветар ми биће […]
Желим да те видим макар на трен, да поново осетим како је то бити заљубљен. Да нам се погледи сретну а образи порумене, макар на трен. Питам се да ли и ти желиш исто да видиш мене, макар на трен,да осетиш како је то бити заљубљен.
nauči me kako da se smijem neka tečaj ne bude preskup neka ne bude predug u godinama sam kad nemam živaca čak ni za šoping umaraju me neonska svjetla neonski prolaznici neonski jezici: dobar dan, kako si moja je ljubomora postala dvonožna, pretila, sve mi više nalikuje, a suosjećanje artistrično svako malo traži tablete protiv
Čitavo se more slilo u nebo Ulilo u potok i oteklo reci smenila se sva godišnja doba Kad se izribala iskrzana linija života Ispruženog dlana prosjaka sa ćoška psi mu razneli čerge kartonsku kasu fijuk sutradan Sad perači izbeljuju natpis -Sitno za hleb gospodo Umirem gladan
Tišina. Nedeljom. Vikendom. Kad hoćemo i poželimo. Ne znam da li da to nazovem begom od stvarnosti ili nekim mojim univerzumom. Dan vrvi od lepote. Leto u jeseni. Oktobar u avgustu. Snovi u danu… Ali… Opet je nekako tišina. Nešto nije to. Negde je nešto zapelo. Osećam. Ne štima. Kao kad želim da udahnem vazduh
Ono što se preliva iz dana u dan i neosetno roni zube jer te tera da stiskaš vilicu u momentu dok se kap znoja sliva direktno niz kičmeni stub. Ono što se provlači iz dana u dan u stalno novom izdanju, nije neka naročita mudrost već sitne misli koje teraju na vapaj ali bez želje
– Pogledaj ko jebeno dolazi za naš sto! – Toni je kao pokušavao da bude neupadljiv, iako je skoro pa upirao prstom u muškarca koji im je prilazio. Lucija je krajičkom oka spazila Serđa. Premijera je prošla dobro i separe je bio rezervisan samo za njih, ali im je fudbaler nonšalatno prišao. – I kako
najgore mi je kad moram da se pravim kul nisam jebeno kul sviđaš mi se dođi da se tucamo i svađamo oko smisla života nisam nimalo kul mislim na tebe kad ne treba zamišljam nas na putovanjima & venčanjima u zajedničkom stanu na šanku na krevetu na plafonu smišljam imena za našu decu nakon 2
Stojim u gostinjskoj sobi tek deset minuta a već se osećam neprijatno. Kamen u obliku ptice na Mininom prstenu samo što mi ne izbije oko, to je prva stvar. Druga, još nelagodnija, jeste činjenica da kada sam poslednji put bila kod njih, Aleksandar i ona su spavali u istom krevetu. Sada, nekoliko godina kasnije, Mina
pokušavam da te izvučem iz prstiju na papir zbunjeni znakovi pitanja sapliću se o tri tačke slova sležu ramenima, ništa im nije jasno osim da želim da ti zaspim na ključnoj kosti raspem se po tebi kao supernova znaš da umiranje vredi samo kada ostavimo trag jer na kraju svakako ne ostane ništa
какво само гнушање гајим према стерилним местима као из каталога икее ни по чему различита и свуд по свету иста места локали с високим плафонима, тобоже различитим намештајем, са 20 точилица пива, огледалима и лошом акустичном музиком где седе исти такви стерилни људи, после својих послова од 9 до 5, у својим полу-опуштено-обученим варијантама, у
