Napolju je zima. Hladno je. U gradskom parku, sneg je prekrio drveće, klupe i staze. Noć je. Svuda je tama. U parku je bila jedna devojčica – i to ne bilo kakva. To je bila je Jefimija. Jefimija ima malo manje od šest godina. Jefimija ima plave velike oči. Jefimija nosi belu zimsku kapu i […]
Iz njenih očiju bezobrazno blistavi sjaj, duša joj puna tajni, bila je srcu raj. Durila se kao oluja, nepredvidiva u svojoj igri, ljubavnu pesmu pišem samo njoj. Ravnodušnost u njenom osmehu, sposobna da voli i mrzi, naučila me da ljubav nije igra, već sudbonosni ples. U srcu ima jedno mesto, koje pripada samo njoj mojoj
Bližila se bakina slava, i Hana se radovala što su je roditelji pustili da novogodišnje praznike provede u vojvođanskom selu. Požurila je da se spakuje, ponevši sa sobom svoje klizaljke. Mnogo je volela klizanje, a iz priče je doznala, da je i baka bila umetnička duša. Pre mnogo godina, igrala je u Narodnom pozorištu u
Naša ljubav je priča ispisana na stranicama vremena, sa svakim otkucajem srca, priča se širi beskrajno i nežno. neka vetar nosi ove stihove daleko, tamo ljubav budi snove, u srcima toplim i svetlim. I dok zvezde plešu na nebu, neka pesma ljubavi svira, ti i ja, melodija večnosti, pomisao na tebe meni ne da mira.
Čuješ li taj plavi raj kako te doziva. Njegov mir koji pluta. Pričam ti o ostrvu koje veoma često nazivaju „Ostrvo bogova“. Da li želiš da ti otkrijem njegove tajne i kažem ti gde se nalazi? Hajde! Spremi se za putovanje. Jer danas ćemo putovati slovima na sam obod Indijskog okeana u jugistočnoj Aziji jer
1. poglavlje 1. On je visok i još uvek ima crnu kosu Malo je pogrbljen i niko ne zna kako se zove Dok je bio mlađi verovao je da je lep i zgodan i lutao je gradom tragajući za tim nečim mekim ženskim što mu je nedostajalo Uzalud, naravno Nijedna ptica mu nije sletela na
Ne da se pesma u pripitomljenje Ni dva puta u isti gaz Ili presahne Ili preplavi ti je juriš pod kamenčugom Ona u dumelj gnezdo splete Ni tudja neće u dlanove Da je preturis u svoj džep Uplaši se i uzleti Vrag bi ga znao Šta se to po hartiji premeće I pesnikom gospodaruje.
Док напољу провејава први снег, неко, тамо негде, ужива у топлом чају и још топлијем загрљају. Неко плаче од среће, неко пак од туге. Неког грле нежне руке партнера, неког малене ручице, а неког изборане руке најмилијих. Оне уморне и тешке, најлепше грле, најлепше воле. Оне које су много прошле, али нису заборавиле шта значи
Тог септембра срећа је обасјала лице младе девојке која је хитала на путу ка новом послу. ”Први пут ја у школи, не верујем ”- мислила је у себи. Дедине речи су јој одзвањале у глави да на посао никада не треба каснити. ” Други нека касне, немој ти ”- деда је имао обичај да каже.
1. poglavlje SPOILER ALERT: Ne čitati ovu priču ukoliko niste čitali priču “Narandžasti čovek”. Markus Brodford zaustavio je auto. Vraćao se kući sa svojom ženom, Džozefinom, od kuće svojih prijatelja, Tima i Sintije Šo, u kojoj su svo četvoro proveli veče. Bili su nadomak aerodroma u Njukaslu kada im se probušila guma. Tim i Sintija
Da li ste i vi primetili tu damu hitrog hoda sa visokim potpeticama, kako galantno korača ulicom? Da li si i ti sada poželela baš takve cipele? Zamišljate li nekada cipele koje su baš skrojene za Vas? Na prvi pogled skromne, vatrene a elegantne. Možda i dalje neke od nas čuvaju u jednom prašnjavom kutku cipelarnika
Сањати снове велике као замак, или мале као коцка чоколаде. Свеједно је. Битно је да сањаш. Да си сањар. Сањар који дели са другима своје снове. Или онај који их чува само за себе дубоко у свом срцу. Снове препуне љубави и радости. Не престај да сањаш. Не престај да будеш сањар. Јер живот без
