Искра, ока мог од погледа твог, искра је душе и срца тог. Искру не гасе жубори воде у реци, дубоко су скривене тежње у сенци, животи нам кићени најбељи венци. Волим је у сенци, одраз пије истине у реци. Наслањамо главе о раме, ћутња проговара гласно, истина очи угледа јасно. […]
U meni se bude sećanja tog zlatnog vremena. Vremena. Kada sam te ludo volela. Vremena. Kada sam zvezde brojala. Vremena. Kada sam bila srećna. To zlatno vreme zaboraviti neću nikada. Neću dozvoliti da uspomene izblede. Svako sećanje ću čuvati do kraja života. Sve događaje zlatnog vremena.
Tvoje prisustvo je sila, Jer uopšte ne vladam sobom. Sve moje snage pognu glavu Zbog slabosti pred tobom. Ja te imah ispred sebe, Ali, ne smeh da ti priznam. Eh, da si prišo korak bliže… Da me pamet sasvim izda. Čitav se život trudim Da se obuzdam. Jer, uvek na sve Uzvratim na
Голема је патња, народа једног рода. Зарад похлепе туђе, издаје своје Земље. Истина продата, другима Земља дата, образ да се продати, изгубљена част никад се не врати. Големо срце пати, муци издаја слади, Земљи широм јади, неправди срб се инати. У бој на Земљи тој, отаџбино живот пашће мој. Божура поље
Svemu je došao kraj tog dana kad si okrenula glavu od mene i nastavila dalje, kao da me nikad nije ni bilo. Sretnem te ponekad, verovatno da bi me, uprkos svim mojim dostignućima, malo spustila na zemlju i vratila u realnost. Poslednji put se to desilo pre samo par dana, u možda i najpopularnijoj kafani
Šta vidiš kada pogledaš u moje oči? Možda suze? Ne, neću plakati zbog tebe. Neću u inat. Od sada će u mojim očima da bude vatra. Odlučnost. Za borbu kroz života. U mojim očima neće biti tuge za tobom. Bilo je tuge. Previše tuge. Ali mi je ona dosadila. Sada će na njenom mestu
Хоћу да стигнем лептира, среће на сопственим крилима. Удахнем и застанем у месту, упереног погледа ка небу, не пронађем скровишта звезду. Осетим прашине небеске, не мислим и неће срце о њој. Остављам болне кораке без ње по Земљи тој. Околна не знана места, очима запала из небеса плавих, фали једна звезда од хиљаду палих.
Zagrli me. Tako da mogu da osetim tvoj vreo dah na svojoj koži. Da zadrhtim od sreće. Da se istopim od slatke nežnosti. Zagrli me i ne puštaj me od sebe. Jer tada ću biti srećna. Srećna u tvom zagrljaju.
kada nam se putevi raziđu, ostavljam ti sebe u zaveštanje. čuvaj me. moju tugu baci u more, neka je niko nikad ne nađe, neka je isperu morske struje i odnesu miljama daleko. moju sreću, oko vrata ili u zadnjem džepu nosi kao amajliju, kada ide, kada ne ide, kada rasteš, kada padaš, kad spavaš i
Rekao si da sam poput princeze Kaguje. Ali moj dom nije mesec. Rekao si da sam poput pesme Macuo Bašoa. Ali ja nisam samuraj. Rekao si da sam poput trešnjinog cveta. Ali ja nisam toliko lepa. Rekao si mi puno toga što ne može ni da stane u ovoj maloj pesmi. A ja ti kažem
Косово је крваво поље, земља која тежи опоравку, препороду и да јој буде боље. Косово је поновно рођење, српска колевка и дете, отимањем дуго му прете. Косово јунаке рађа, мајка је наша која нас на свет порађа. Косово манастира нашироко, Немањића завет, Грачанице и Високих Дечана, Српска је земља опевана и
Рад од куће рад до куће рад изнад куће и рад испод куће су четири врсте једног истог рада оног који ослобађа zооmиране који зову glovo
