Ima nešto taj februar Nadohvat ruke A neuhvatljivo Malo ogreje Pa preseče Neshvatljivo Svaki put Prezime novo Nema tu šta Prevrtljiv je U zimu odeven Miriše na proleće Al’ njemu i to stoji Dopadljiv je Kad god se sretnemo Upoznajemo se Jer nismo isti Ni on, ni ja A kad […]
Bojim sevoleti.Bojim seda ću sepovrediti.Bojim sepadanja sa nebana zemlju.Bojim sezagrljaja.Plašim semogućeg intenzitetatvoga pogleda.Plašim sesvakog zvuka,svakog osmeha,svakog dodirasvakog koraka.Bojim seprići ljudima.Bojim senepoznatih dodirabez razloga.Plašim seda ću potopiti brodove.Plašim seda ću spaliti snove.Bojim seda ću zgasiti cveće.Plašim seda ću iz nevidljivogi neprimetnogstanja,postati primetna.Bojim senepoznatog.Bojim sedodira.Bojim sesama sebe.
Свиђа ми се мирис јутарње кафе, Ритуал века је будити се поред твоје косе ; Испуниш ми срце као да одувек зна те, Тама је, али ватра жива још је. Не жури, време ће нам ионако побећи, Чак ће и овај мирис временом избледети; У једном даху, планете ће нам сан однети, Ако ништа
Upašću u mrak ako odeš od mene.Pokupiće me đavoako napustiš kuću.Ako odeš od meneprizvaće moje demone.Potpuno uništenprihvatam poziv.Proklete suzebrišu bol.Upašću u pakaoanđele moj.
Паметним телефоном по паметном граду Паметном храном паметно мршавим у паметном аутомобилу Паметном пеглом пеглам паметну кошуљу једног паметњаковића Паметном картицом купујем памет Паметном климом хладим паметну кућу док је паметни робот усисава док на паметном сату истиче време нестајем Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач
1. San o Jadranu Jutro. Sveže je, jasno, letnje, sa najavom vrelog dana. Stojim na dasci koja je postavljena preko šljunkovite plaže. Voda je kao ogledalo. Čuje se tišina. Spuštam dlan na stenu ispred sebe – vlažna je. Lagano i pažljivo zakoračim u taj mir. Voda je prijatno hladna. Svežina mi opkoljava listove… Postajem deo
Čovek je roba široke potrošnje. Komad mesa na poniženju. Pardon – sniženju. Vakuumom istisnuta suština iz forme. Loš sastav koji ne zadovoljava nijednu glad. Lepo pakovanje, jasna etiketa. Kao da su datumi i godine bitni. Etiketa koriguje i ono što je bilo i ono što će biti. Samo zalepiš novu, izmeniš sastav, produžiš rok. Ionako
Počinje obećanjem Kao i svaka priča Mama suznim pogledom Obećava bebi Najbolju verziju života Beba će mami, svakako Uvek biti Najbolja verzija svega Beba mamu ne vidi Ali, oseća Da će život imati ritam Maminih otkucaja srca Dok god ih bude I čuje Najbolju mamu na svetu Jer, ma kakva da je Najbolja je verzija
Nakon bezbroj razočarenja i prolivenih suza, obećala je sebi da više nijednom muškarcu neće dozvoliti da joj se toliko približi i po ko zna koji put slomi njeno srce, ali… Možemo li uvek ispuniti baš svako obećanje? Možemo li sa sigurnošću reći da se nikada više nećemo zaljubiti? Izgleda da ne. Mila
Међу хиљаду рајских ружа, једна се ка мом срцу пружа. Волим тe, зашто нисам знао рећи, чежња у ватри моје срце ће опећи. Опија ме мирис као црвено вино, много је слатко, питко и фино! Љубав робује у чаши, ослобађам те и гледам док одлазиш. Пошаљи ми писмо, прошло је дуго како се видели
Budna sanjam da spavam U tuđem krevetu U tuđoj kući Pod jednim nebom Na jednoj zemlji Ne kupujemo kartu za Mars Daleko je Čekam da se otvorimo ka Crnim rupama Onda nam kraja neće biti Niko ih ne poznaje bolje od nas Savršeni stanovnici mraka Borba još uvek traje za parče svetla Za parče
Mrzi to pitanje. Kad je pitaju radi reda, ne odgovori. Kad je pitaju zato što ih zaista zanima, dugo ćuti. Zato sad ćuti. U njenoj glavi nije tiho pa nema predstavu koliko je vremena prošlo. Ni njegov izraz lica ne govori ništa, osim da strpljivo čeka odgovor. Gleda ga u oči. Boja im je drugačija.
