Budna sanjam da spavam U tuđem krevetu U tuđoj kući Pod jednim nebom Na jednoj zemlji Ne kupujemo kartu za Mars Daleko je Čekam da se otvorimo ka Crnim rupama Onda nam kraja neće biti Niko ih ne poznaje bolje od nas Savršeni stanovnici mraka Borba još uvek traje za parče svetla Za parče […]
gde da spakujem svu ljubav koju imam kada odeš? u koji kofer da je stavim, u koji džep da je strpam, kako da nemerljivo slupam i smestim u nešto tako malo? šta da radim sa tom ljubavlju? ti odlaziš, ona će ostati. šta da radim s njom, kome da je dam? nije fer da
U mom srcu već je proleće. Jer započinjem život nov. Okrećem stranice sreće i tebe brišem. Sada ću zbog nečeg drugog da se smešim. Ovo je samo početak moje priče. U kojoj nema mesta za tebe. Već samo za radosne trenutke. Cveta magnolija u mom srcu u kojem je već stiglo proleće.
Има ли чега лепшег од осмеха жене која те искрено воли? Један такав осмех може извући планету из ове коме; Отопити ледене одаје где се скривају слатке боли, Послати их назад у свет са поруком да новог човека лове. Један такав осмех чак и Сумњу може савладати, А сумња је отров који нагриза све
Из збирке ,,Приче из Латсвета“ Место радње: Кајџаб Вече је било топло и пријатно. Зашло сунце је са собом однело врелину дана, али се принцеза смрзавала у свом шатору. Одевена у нову свилену хаљину боје цвета камелије, обема рукама је трљала своја гола рамена у немогућности да се загреје. Језа коју је осећала није уопште
Упозорење: Ова прича садржи псовке и ружне речи. Из збирке „Приче из Латсвета“ Место радње: Оретот, Мезилон Тек када је отворио очи, Ферум је поново осећао своје тело. Зурио је у бескрајно плаветнило посуто звездама, потиљком додирујући тврду подлогу. Откад се звезде виде током дана? помисли. Када се подигао у седећи положај, могао је да
Zašla sam duboko u pustarui pronašla miru ruševinama uraslim u korovi u kupine.Vetar je ovde ćudljivi povija isušene glaveustremljene ka nebu.Vetar je jak, rastinje žilavo,i borba je ravnopravna.Ne znam da li pripadam ovde,ali deo mene duboko je prožetovdašnjom tišinomi otkriva istine o sebiu isprepletenosti života i smrti.U sumornoj banalnosti pejzaža.Pred kišu, razigrali su se mirisi.Utihnuo
Cvet u tvojoj kosi ljubim ja. Miris tvoj me opija. Želim sve više i više, da budemo do jedno drugo bliže. Da gledam tvoje oči čarne. Da ljubim tvoje usne sjajne. Srce me jako boli jer te volim. Ne mogu da izdržim ni jedan tren, jer sam u tebe ludo zaljubljen.
Mislim da to što te viđam toliko često nije slučajnost. Nikako ne može biti. Svaki put kad stavim tačku na ovu priču – neka viša sila me ošamari realnošću, izbriše tačku i na njeno mesto stavi zarez. Nije kao da patim, samo se, s vremena na vreme, setim svih onih osmeha koji su obasjavali našu
Ispod oblaka, nova se priča kuje, Kiša je suzama prekrila more ; U tvojim očima moje lice više ne stanuje, Talasi više nisu plavi, niti su rujne zore. Svi su ljudi bledi, jedni na druge liče, Kosmos nam je postao jeftina bara ; Bez tebe, shvatam da sam samo grešno ljudsko biće, Ispod oblaka,
Kada neko ode ostane samo prazna soba. I mirisi i lonci i paprike koje su se služile za vreme ručka. A ja već dugo ne mogu da sedim u praznim sobama koje mirišu na povrće koje je neko ostavio iza sebe. Šta više, ne mogu da sedim u bilo kojoj praznoj sobi, jer više ne
Kad se krene putem više naše kuće, goramo u Trskovači, okruženo pokojim poljem i većma šumom, imade jedno omanje jezero. No, da ono nije oduvijek bilo tu saznadoh jedne vječeri uz ognjište nakon žetve. Nekako poslije večere baš namjestih babi Smilji glavu u krilo da me malo bište jer mi
