Mislila je da je obična devojka… Sve do jedne večeri… Večeri u kojoj je mesec počeo da krvari… Večeri koja je donela bujicu straha! Aleuriona Feliktus, Princeza jednog od tri magična carstva na planeti Fidriji, život je provela okružena zidovima pravila i zaštite, ne znajući da u njenoj krvi boravi veoma […]
када је твоја туга моја туганоћи постају дуге и хладнеа дани скучени, тескобни и тихикада је твоја туга моја тугаја немам куд да идемносим те са собоми њу и тебекада је твоја туга моја тугадржим ти руку док невреме не прођеи молим бога да бар део терета пребаци на моја плећапола мени пола тебипа куд
Duboki udah, na početku… Što se zbiva u početku? Operimo ruke, čiste su. Sjedim na rubu stolice, neki me smatraju luđakom, sebi sam normalan. I svijet se vrti, vrti, vrti… Mi se okrećemo, okrećemo, okrećemo… Zašto se ja ne vrtim? Ne okrećem se, ja samo sjedim na rubu stolice. Pratim taj krug. Kazaljke još nisu
Nisam se rodila pod srećnom zvezdom, da me u životu prati sreća. Sunce me nije zaštitilo od mraka. Zvezde me nisu ponele sebi. Voda me nije htela odneti. Samo me je zemlja progutala, mrak me je uzeo sebi. Na ovaj svet, donela me tuga. Nesreća me je uzela sebi. Tama me je obgrlila. Sreća
Na korak do tvoga srca, zarobljen kao dete u tami, izgubljen, sam i nemoćan, a mi dve senke udaljene i nikada spojene. Tvoje laži su kao ledeni dodir, srce mi je skamenjeno, nevoljno. Lepa si, lepša si od svake lepote, ovo je krađa duše, ne poznajem te dovoljno. Kao sreća kroz prste, brzo
Ja sam strastvena žena, koja nema kome da se da. Ja sam ptica slomljenih krila – stavljena u k a v e z. U mojim grudima bujice su strasti, moji izvori su termalne vode. / ali nemam kome da se dam /
Kao oblakNad namaSkupio se dim Njiše se oko nasDok ga nosi vetar Zvuk elektične cigareDobro poznatPotpunjuje minute i sate Bez glasa i tragaSekundu vidljiv
nisam ti ja devojka za sve ja sam ona što upiru prstom u nju ona što je samo za sudar i lom za srču pod mojim golim tabanima što gazi po trnju po Trnovu po stolovima nije to duhovni pad to je od vetra, ili od dima nema više vodenih radova punih soli i čemera
Jutros me budiš Poljupcima Kažem da kasnimo Požuri Čujem ti smeh Dobacuješ ga iz ćoška sobe Uz reči Nedelja je Ludo Ah,lakše se diše Nedelja je Dan bez obaveza Dan za odmaranje Kao mala sam mrzela Nedelju Bio je to dan za odmaranje Do popodneva Kasnije se pretvarao u stres Sutra je ponedeljak Nisam kupila
Nisam ti bila ni sunce ni mesec Već samo zvezda, stidljiva, daleka Nisam te grejala niti pružala svetlost Samo treperila i drhtala, bleda Nisam ni pesma bila, već samo stih Ispisan rukom kojom držiš gitaru Pisao si, pitam se, za koliko njih Dok si palio za cigarom cigaru Nisam ti bila ni dodir
Blistaš, Blista i ova zemlja i sve njeno i naše, Blista i um i duša, Blista i dobar i gad, Tako je mala granica, Izmedju raja i pakla, Izmedju vrha i dna, Izmedju mene i nas, Namamljen sam, Opijen sam, U očima mi blista žar I gasi se preda mnom Mada, postoji nada Da
1. Opis U davna vremena kada su zmajevi još uvek koračali zemljom, postojao je svet u kojem su oni vladali. Njihova krila su se širila poput tamnih oblaka, a njihove oči blistale su kao zvezde na nebu. Legenda kaže da su se glasnici zmajeva rađali iz njihovih jaja, bivajući glas između zmajeva i čoveka jedinog
