PRVI DEO ROMANA: HIPNOTIZER 1. poglavlje Čovek može postati istinski srećan tek kad prevaziđe ono što ga čini čovekom. Sa tim se slagao Leon kad mu je to poručio njegov terapeut Bernard kod koga je poslednji put bio na sesiji pre dva dana pre nego što je počeo prvi prolećni mesec. Ujutru, posle doručka, Leon […]
Недостајеш ми. Али не оно као, већ ми истински недостајеш, физички ФАЛИШ. Фали ми твоја рука која ме подиже из пепела, твоје раме да на њему заборавим где сам и твој топли глас који је увек умео нешто паметно да каже. Фалиш ми да ми по милионити пут кажеш како на овом свету добри људи
Zavodila me kao nijedna pre nje, izludi me, naljuti, ali volim je jače nego ikada. Ona, moja bezobrazna zavodnica zbog nje moje srce je uvek spremno za stradanja. Sposobna da voli i mrzi u jednom danu, naučila me životu, da nije sve u šarmu i kretenstvu, sad kroz njeno srce prolazim kao kroz tajnu stazu,
1. poglavlje DOKTOR & SVEŠTENIK Iva Dagmar, kao doktor, vrlo dobro zna šta alkohol radi organizmu. Lekari takođe znaju da alkohol nikom sreću nije doneo. Premda, svi lekari cirkaju ili puše ili piju kafu. Ili su navučeni na analgetike. Dr. Iva je smatrala da je konzumiranje duvana odvratna navika, iako je volela da se druži
Kroz senke misli, Natmurenih obrva, tamnih očiju, žuriti, hodati, negde od sebe u zagrljaj ničijih ruku, prepletene noge umršene u misli, sedi, visoko je nebo utrnulo od vetra, i grane mile, hrapave obraze oštri zubi, od vetra, od kiše, misli crnilo, i kaput, cipele, misli, ogrnuta sobom pleteni džemper i tišina, koraci su tuđi, a
Vikali su nam u lice: Nije tuga sve što boli. Eho glasa na slepilu sveže oribanog pločnika. Tišine čekaonica i Zbir praznina. Iskošeni pogledi čistačica. Nečija podeljena patnja na pustom hodniku I opčinjenost jednom uramljenom slikom. Nigde nikoga. Ne vide da molim Sve bele odore Da vreme malo uspori. Svako svojim korakom, Ne shvataju Da
Oduvek su nam govorili i učili nas da je ljubav nešto najlepše, da zbog nje letimo visoko, a niko nam nikada nije rekao koliko može boleti. O tome je razmišljala i Iskra dok je sedela na obali reke i čitala. Zapravo, pokušavala je. Trudila se da pročita bar jednu
Kažeš Imaš lepe oči Ali ti se pogled negde gubi često Gde to lutaš Šta to ima u tebi Tiho, Edipe Ja postavljam pitanja Ti rešavaš zagonetke Ne rešavaš zagonetke Ti rešavaš mene Rešenje si Otključavaš katance i okove I sve brave duše moje Ti si ključ Slobodna sam Svlačim kao košulju Mrske lavlje kosti
Рука у руци Снег на капутима Светлуца као камен И пресијава се Бело злато У спектар боја. Венама тече Мноштво звезда Малена галаксија У пространству свемира.
Volim te više nego što reči mogu reći. Volim te, jer tvoja ljubav je kamen temeljac mog bića. Volim te ti si moj oslonac, moje more ljubavi, sve što u mom srcu vene. Volim te, nedostaješ mi kao da sam bez daha. Volim te, draga ženo, izvoru mog blaženstva. Volim te,ljubav prema tebi raste iz
Srce zaljubljeno nespremno za ljubav je bilo, sad sam kao lutka, bol mi ne dotiče dušu. Sećanje na to veče, u mom srcu živi, osećanja su kao okean u koji tonem duboko. U tvoje oči gledam prekriva ih kosa tvoja nežna, zašto skrivaš pogled, neka ljubav priča. Lice tvoje blista kao svetlost sunca, osmeh
