7. poglavlje
Ujutro druge sedmice Milu je probudilo uporno pištanje notifikacija na telefonu. Ispostavilo se da, zbog problema s ažuriranjem aplikacije, nije dobijala obavijesti o pristiglim porukama, a sada su odjednom sve stigle odjednom. Dobro je što su joj roditelji zvali, a ne pisali na društvenim mrežama, inače bi već organizovali potragu. Kako su ljudi ranije živjeli bez telefona?
S Mstislavom joj je odavno bilo zabranjeno da se druži. To je riješeno apsurdno jednostavno – roditelji su joj promijenili broj telefona, a staru SIM karticu blokirali. Mstislav iz principa nije koristio društvene mreže, želeći time dodatno naglasiti svoju tajanstvenost, pa nije imalo smisla nadati se bilo kakvoj poruci od njega.
Znači, ostaje samo drugarica.
Mila se pospano protegla prema telefonu i otvorila razgovor.
8 novih poruka.
Marijana (uto., 04:08 PM): „Ej. Jesi stigla kako treba?“
Marijana (sri., 09:28 AM): „Što ne odgovaraš?“
Marijana (sri., 09:30 AM): „Je l’ on toliki frajer da si zaboravila na drugaricu?“
Marijana (pet., 02:37 PM): „Milka, ozbiljno. Brinem se.“
Marijana (uto., 08:55 AM): „Sedmicu šutiš.“
Marijana (uto., 08:57 AM): „Zvala sam tvoju mamu, rekla je da si dobro.“
Marijana (uto., 08:58 AM): „Ali to nije razlog da me ignorišeš!“
Milana (uto., 09:01 AM): „Ne spamaj. Sve je okej. Aplikacija zablokala.“
Marijana (uto., 09:05 AM): „Dobrodošla u zabit. Pričaj, kako je tamo? Ko je lik?“
Milana (uto., 09:10 AM): „Ok je, par puta smo prošetali po gradu. Ulice su slične, ali lijepo je i toplo. Za sad uspijevam izbjeći odlazak na sva njegova hobija, iako su to moji starci planirali kao glavni „provod“.“
Milana (uto., 09:11 AM): „A lik… /Priložena fotka/ Evo. Našla sam na njegovom profilu.“
Marijana (uto., 09:15 AM): „Uff, frajer je bomba. Nego, izgleda da se baš zabavljate kad ni meni ne stižeš da pišeš?“
Milana (uto., 09:16 AM): „Šališ se? Jedva da se sretnemo.“
Marijana (uto., 09:16 AM): „Zašto?“
Milana (uto., 09:16 AM): „On je savršeno uredan, sve mu je u redu.“
Milana (uto., 09:16 AM): „Iritirao me.“
Milana (uto., 09:17 AM): „Nedavno me opomenuo kao malo dijete zbog toga što ne perem suđe i što se svađam s njegovim roditeljima. Možeš da vjeruješ, rekao je da je iznenađen kako moji roditelji još nisu odlučili da me izbace.“
Marijana (uto., 09:17 AM): „Prešao je granicu, ko to ne radi? A šta je problem oprati?“
Milana (uto., 09:18 AM): „Nema problema. Znaš zašto to ne radim.“
Marijana (uto., 09:20 AM): „Pa da. Kao da će tvoja neurednost nekog zaustaviti, ako mu se sviđaš. Ali objektivno, on je ljepši od Mstislava. I mlađi. Duže će trajati, he-he.“
Milana (uto., 09:20 AM): „Jako smiješno.“
Marijana (uto., 09:21 AM): „Bez zajebancije, bili biste lijep par.“
Milana (uto., 09:26 AM): „Aha, negdje u tatinim snovima. Svijet nije baš oduševljen da komunicira sa mnom. Nekako smo doručkovali zajedno, pomagao je da pripremim sendviče, bilo je baš slatko. Ali čak i tada se svađao sa mnom. Nije mu se sviđao moj make-up, ni odjeća. U stvari, ništa što radim mu se ne sviđa. Ooh, brzo će on da „popije“.“
Marijana (uto., 09:27 AM): „Možda te se srami, pa se ljuti zbog gluposti. Dečki često ne znaju kako da se ponašaju prema zgodnim djevojkama.“
Milana (uto., 09:27 AM): „Ali Mstislav nije kočio. Ni Marko nije.“
Marijana (uto., 09:29 AM): „Ne upoređuj kruške i jabuke. Možda je džentlmen. Nije bez razloga tvoj tata tako oduševljen njime.“
Milana (uto., 09:30 AM): „Aha, džentlmen. Kako da ne. Samo gadosti od njega čujem.“
Milana (uto., 09:34 AM): „Svaki put tokom ručka ili večere tako me bulji… Pravim se da ne primjećujem. Ali mogu da zamislim šta on misli o meni. Verovatno me mrzi iz sve snage. Pa ja sam uvrijedila njegove roditelje! I još je tata odlučio da me pošalje ovamo!“
Marijana (uto., 09:35 AM): „Misliš da te stvarno mrzi?“
Milana (uto., 09:37 AM): „Šta drugo? Mogla sam sumnjati dok je šutio. Ali rekao mi je toliko stvari da nema nikakvih sumnji.“
Marijana (uto., 09:40 AM): „Možda nije tvoj tip, pa se ljuti. Ili ti nisi njegova. Ne mogu se sjetiti kako već ide. Provjerila bih ga.“
Milana (uto., 09:40 AM): „Kako?“
Marijana (uto., 09:41 AM): „Pa, ne znam. Ako te gleda jer ti se sviđaš, obuci se malo ljepše i odmah ćeš ga uhvatiti.“
Milana (uto., 09:41 AM): „Mi imamo različito razumijevanje „ljepšeg“.“
Marijana (uto., 09:44 AM): „Stavi ono što će mu se svidjeti. Ako ništa, pokaži sise.“
Milana (uto., 09:45 AM): „Budala?“
Marijana (uto., 09:48 AM): „Pa šta? Bar ćeš se riješiti sumnji.“
Milana (uto., 09:48 AM): „/Sticker: toksična tišina/.“
Marijana (uto., 09:50 AM): „Ma daj, tako lijepom dečku možeš i pokazati…“
Milana (uto., 09:51 AM): „Moram ići.“
Marijana (uto., 09:51 AM): „Obavezno provjeri!“
Milana (uto., 09:52 AM): „Provjeriću, ako budem u moodu. Ali mislim da mu nije bitno šta nosim.“
Marijana (uto., 09:52 AM): „Aha, njima je svim na početku svejedno…“
Milana (uto., 10:06 AM): „Čini mi se da sam sad čula da je pozvao neku curu na dejt.“
Marijana (uto., 10:08 AM): „Jesi li sigurna?“
Milana (uto., 10:09 AM): „Da, dogovorili su se da se sretnu za nekoliko dana.“
Marijana (uto., 10:09 AM): „Mislim da to nije ništa ozbiljno. Ili on to radi iz inata.“
Milana (uto., 10:09 AM): „Kakav smisao?“
Milana (uto., 10:10 AM): „Ako samo zbog mog zezanja…“
Milana (uto., 10:10 AM): „Ali to zvuči kao glupost. Sumnjam da ga moje riječi pogađaju.“
Marijana (uto., 10:11 AM): „Možda ga ipak pogađaju?“
Milana (uto., 10:14 AM): „Ne želim sada o tome razmišljati. Ako ima djevojku, moj tata sigurno neće previše da me kritikuje. Na kraju, nije moja krivica.“
Marijana (uto., 10:15 AM): „I to je plus. Idem sada. Nemoj nestati.“
Milana možda bi i nestala zbog nedostatka bilo kakvih vijesti, ali dva dana kasnije vijesti nisu kasnile. Preplavljena bijesom, djevojka je uletjela u svoju sobu i odmah zgrabila telefon. Morala je da se izjada, jer ono što se desilo prije nekoliko minuta izlazilo je iz svih prihvatljivih okvira i ludilo je Mila svojom apsurdnošću i nadrealnošću.
Milana (čet., 05:56 PM): „Poljubio me.“
Pa evo, sad kad je to napisala, situacija više ne izgleda bezizlazno… Ili možda ipak da?
1 nova poruka
Marijana (čet., 06:38 PM): „Stvarno si mu pokazala sise? He-he. Sviđa li ti se?“
Milana (čet., 06:39 PM): „Ne. Ne sviđa mi se.“
Marijana (čet., 06:40 PM): „Lažeš ko pas.“
Milana (čet., 06:41 PM): „Možda bi mi se i svidjelo da sam to očekivala. Ali sad sam na njega luda.“
Marijana (čet., 06:41 PM): „Intriga… Ništa nisam skužila.“
Milana (čet., 06:42 PM): „Poljubio me jer sam se javila na poziv one cure.“
Marijana (čet., 06:42 PM): „Ovo su baš meksičke sapunice. Još uvijek ne kontam o čemu pričaš.“
Milana (čet., 06:46 PM): „Zvala ga je ona koju je pozvao na dejt. Htjela je nešto provjeriti oko vremena, koliko sam uspjela skontati iz jedine smirene rečenice. A Mir je bio u kupatilu jer se tek vratio s preponskog jahanja. Ne znam ni sama zašto sam uzela telefon. Nikog nije bilo kod kuće, a on je toliko zvonio da mi je uši probijalo. Htjela sam reći da će joj Mir kasnije uzvratiti poziv, ali ta ludača je napravila haos kad je čula moj glas… Izgleda da joj ništa nije rekao o meni. I taman što sam prekinula poziv, Mir ulazi i vidi mene s njegovim telefonom u ruci.“
Marijana (čet., 06:47 PM): „Znaš kako to sa strane izgleda? Već se rješavaš konkurencije? He-he.“
Milana (čet., 06:51 PM): „Ne! Objasnila sam mu situaciju, pokušala mu reći da joj mora odmah uzvratiti poziv i objasniti da među nama nema ničega, a on umjesto toga mene poljubi. Da, bilo je lijepo i emotivno. I s Mstislavom to nikad nisam osjetila. Ali! Koji mu je vrag?! Između mene i Miroslava nema ničega! Nema ni distance, očito. A još me nakon toga nazvao kučkom. Tako da, ništa romantično u tome, da znaš.“
Marijana (čet., 06:52 PM): „Majko mila! Kao da gledam seriju.“
Marijana (čet., 06:53 PM): „Nakon ovoga besmisleno je negirati da mu se sviđaš.“
Milana (čet., 07:37 PM): „Glupost. Nije se ni izvinio.“
Marijana (čet., 08:00 PM): „Je li ti bar nešto rekao poslije toga?“
Milana (čet., 08:01 PM): „Ne, više nisam izlazila iz svoje sobe.“
Marijana (čet., 08:03 PM): „Crkavam od smijeha zbog vas. Bar ste pričali, riješili to… Mislila sam da si ga zavela.“
Milana (čet., 08:04 PM): „Ma neka ide kvragu.“
Marijana (čet., 08:10 PM): „Ali ti se svidjelo, he-he.“
Milana (čet., 08:11 PM): „Ako sutra ne dođe da se izvini, počinjem s osvetom.“
Marijana (čet., 08:11 PM): „Sad kreće šou. Čekam pozivnicu za vjenčanje.“
Milana (čet., 08:12 PM): „Možeš samo da sanjaš. Moje vjenčanje će biti s Mstislavom.“
Marijana (čet., 08:13 PM): „Aha, ako tata dozvoli.“
Milana (čet., 08:15 PM): „Vidjet ćeš.“
Odloživši telefon, Milana je umorno protrljala oči. Da li joj je uopšte potreban brak sa Mstislavom? Sa osobom koja tokom celog tog vremena nije pokušala da stupi u kontakt sa njom, makar preko Marka. Da, roditelji su joj zabranili kontakt. Njoj, ali ne njemu! A Mstislav je mirno prihvatio tu zabranu, kao da ga to uopšte nije zabrinjavalo. Možda je previše ozbiljno shvatila njihovu vezu? Mstislav je uvek dobijao ono što je želeo. Videla je to mnogo puta. Da je želeo da je nađe, već bi to učinio. Zar ne?
Ali šta ako je otac u pravu, i ako će Miroslav biti najbolja opcija za nju? Samo, da li to uopšte odgovara Miroslavu? Zašto je uopšte poljubio? Da li je to bilo nešto više od toga da joj zasmeta zbog pokvarenog sastanka? Možda ga stvarno treba proveriti da li ima stvarnih osećanja. Da li ju je želeo zbuniti ili uplašiti svojom drskošću? Pa, prihvata pravila igre.
Razmišljanja djevojke prekinuo je kucanje na vrata.
„Evo i izvinjenja!“, samouvjereno se nasmiješivši, Mila je krenula prema vratima, ali, kad ih je otvorila, umjesto očekivanog susrela se sa Mašom.
„Mravima je vrijeme za jelo“, gestom koji nije trpio prigovore, djevojčica joj je pružila tanjur s vrućim sendvičima.
Milana je bez otpora uzela hranu, zahvalivši svojoj „prijateljici-mravi“, koja je već ušla u sobu i sjela na krevet.
„Zašto nisi došla na večeru?“ izravno je pitala Maša, pažljivo gledajući sugovornicu.
„Nisam željela.“
U tom trenutku, izraz lica djevojčice jasno je dao do znanja da ovakav odgovor nije zadovoljio sva njezina pitanja.
„Brat je danas čudan. Jeste li se posvađali?“
„Ne baš…“ prisjetivši se osjećaja vrućih usana Miroslava, Mila je brzo okrenula glavu, kao da je nešto zapazila na zidu, da bi sakrila trenutni crvenilo na obrazima, „Možda smo se posvađali, ali ne više nego obično.“
„Znači, ipak ste se posvađali.“
„A šta si mislila kad si rekla da je on čudan?“ pažljivo je pitala Milana, trudeći se da ne otkrije svoju radoznalost.
„Ništa nije pričao o treningu, a znaš, mama uvek pita. A još je stalno gledao u vrata. Naravno, nije to rekao, ali mislim da je tebe čekao.“
„To je teško. Verovatno se bojao da ću doći.“
Maša se nasmejala i mahnu rukom prema njoj.
„Brat se ničega ne boji. A tebe — pogotovo. Ali bilo bi zabavno. Uopšte, šteta što nisi došla.“
„Zašto?“
„Mogla si da pogledaš kako se Mirko ljuti.“
„Zbog toga što nisam došla?“
„Ne, bolje!“ Maša je zleptala osmijeh i počela trljati ruke, „Roditelji su rekli da treba sutra zajedno da idete na hipodrom, da ti jašeš. A za brata su konji sveto, pa je počeo da mrmlja.“
„Svi zajedno da idemo?“
„Ne, roditelji rade, a ja ću ponovo da idem da šetam, leti je…“ djevojčica je podigla obrve, kao da se nečega sjetila, i dodala, „Mirko je rekao da te ne želi povesti, jer konji se boje zmija, a mama ga je strogo pogledala. Ona zna da, ako imaš zmiju, nećeš je ponijeti sa sobom tamo. A brat, vjerovatno, nije znao. Ali ti nisi donijela zmiju ovamo, zar ne?“
„Nisam“, kroz zube je izgovorila Milana, savladavajući nervozu, kako ne bi morala objašnjavati naivnoj djevojčici zašto je Tatjana stvarno ukorila Mira. Pa dobro, zmija, znači. Seoski štreber!
„Svidjet će ti se na hipodromu, sigurna sam. Jesi li ikad vidjela konje?“
„Jesam, u cirkusu.“
„Možda ćeš vidjeti džigitivku. Uskoro su takmičenja, pošto bi treninzi trebali biti češći. Oni tamo smiješno ispod konja skaču i grane režu sabljom.“
„Jako „sigurno“…“ sarkastično je frknula Milana.
„Pa zato je i cool! Sviđa mi se jedan dečko tamo, samo nemoj reći Mirku“, Maša je stavila prst na usne, dajući do znanja da je to stroga tajna.
„Neću reći.“
„Čak mi se i sanjao nekoliko puta!“
„Šta?“
„Da! A nisam ni razmišljala o njemu prije nego što sam zaspala, ali to da li ćeš sanjati ili ne – to je sukubo lična stvar svakog“, Maša je dubokoumno klimnula glavom.
„Možda „sužubo“?“
„Možda“, slegnula je ramenima, djevojčica je poskakivala i izašla iz sobe, mašući rukom za oproštaj.
