4. priča
Bilo je to leta gospodnjeg-
Da li je bitno kog leta gospodnjeg kada vreme zapravo ne postoji. Najgluplja tvorevina čovečanstva. Zamislite da ljudska rasa nestane. Dodju recimo vanzemaljci, i priupitaju orla koji je danas dan? On bi ih čovek gledao u čudu i rekao na tečnom orlovskom:
“Ne razumem?”
“Pa koji je dan? Ponedeljak?” Zbunjeno bi ga pitao vanzemaljac.
“Dan je danas.” Naklonio bi mu se i odleteo u neslućene visine.
E kako smo ustanovili da nije bitno kog leta gospodnjeg je to bilo da nastavimo dalje. Na periferiji grada postojala je jedna stara ograda. Izgradjena u klasičnom zardjalom stilu sa tragovima bele farbe koja se krunila pod pritiskom vrućina i kiša. Jedne večeri dogodio se incident sa jagodama. Akteri ovog dogadjaja kod stare ograde bili su Balerina, Roker, Glumac i Nepoznati. Ispred njih stajao je oval sa nestvarno rumenim jagodama. Niko ih nije jeo. Zašto? Ne znam. Ali znam da nije. Pevali su do duboko u noć. Jedan po jedan su lagano nestajali. Prvi ih je napustio roker. Nismo ga shvatali. On je bio kao paun. Želeo da je leti. Odmah za njim otišla je i balerina. Uz prve taktove Čajkovskog odlepršala je 8z naših života. Glumac se držao. O i te kako se držao narednih nekoliko godina. Držao se sve dok nije dobio bolju priliku.
“E glumci glumci, oni su čudan svet!”
Na kraju je ostao nepoznati i oval sa jagodama. Dugo je oklevao da ih proba. Gledao, obletao poput mačke, mirisao i na kraju poklekao. Uzeo je zabranjenu jagodu. Ta jagoda ga je poslala na neverovatan put. Avantura prožeta tugom, srećom, bolom, radosti, mirom.
Ne zna se gde su oni sada. Kontakt nisu održali. No sigurno još uvek pamte taj oval sa jagodama.
