U mom srcu već je proleće. Jer započinjem život nov. Okrećem stranice sreće i tebe brišem. Sada ću zbog nečeg drugog da se smešim. Ovo je samo početak moje priče. U kojoj nema mesta za tebe. Već samo za radosne trenutke. Cveta magnolija u mom srcu u kojem je već stiglo proleće.
Из збирке ,,Приче из Латсвета“ Место радње: Еличко царство У Улици шкољки, која води на јужну страну Трга царства, сваког Зеленог дана у два часа до поднева, пролазници су могли да чују прве тонове Атионове лире. Млади певач би сео на мермерне степенице Старог позоришта и ритмично миловао жице свог инструмента. Мелодију би засладио својим
Има ли чега лепшег од осмеха жене која те искрено воли? Један такав осмех може извући планету из ове коме; Отопити ледене одаје где се скривају слатке боли, Послати их назад у свет са поруком да новог човека лове. Један такав осмех чак и Сумњу може савладати, А сумња је отров који нагриза све
Из збирке ,,Приче из Латсвета“ Место радње: Кајџаб Вече је било топло и пријатно. Зашло сунце је са собом однело врелину дана, али се принцеза смрзавала у свом шатору. Одевена у нову свилену хаљину боје цвета камелије, обема рукама је трљала своја гола рамена у немогућности да се загреје. Језа коју је осећала није уопште
Упозорење: Ова прича садржи псовке и ружне речи. Из збирке „Приче из Латсвета“ Место радње: Оретот, Мезилон Тек када је отворио очи, Ферум је поново осећао своје тело. Зурио је у бескрајно плаветнило посуто звездама, потиљком додирујући тврду подлогу. Откад се звезде виде током дана? помисли. Када се подигао у седећи положај, могао је да
Srce sam svoje iskidala na najsitnije delove. I opet ga sastavljala. Sama. Na to sam se odavno navikla. I šta na kraju ostaje? Kada u nečijem srcu nema ni ljubavi ni mržnje. Predpostavljam, da tada prestane da ti bude bitno da li si ikada bio u nečijem srcu. Tužno jeste, ali, možda je tako bolje
Zašla sam duboko u pustarui pronašla miru ruševinama uraslim u korovi u kupine.Vetar je ovde ćudljivi povija isušene glaveustremljene ka nebu.Vetar je jak, rastinje žilavo,i borba je ravnopravna.Ne znam da li pripadam ovde,ali deo mene duboko je prožetovdašnjom tišinomi otkriva istine o sebiu isprepletenosti života i smrti.U sumornoj banalnosti pejzaža.Pred kišu, razigrali su se mirisi.Utihnuo
Ne pitaj gde mi je on. Sakrio se… U ono što tražim, a držim u ruci. U ono “ništa” kad me pitaju šta mi je. Ni šta mi je on. On mi je budilnik pre alarma. I ono “dobro veče” što kažem u podne. Ni ko je on. Vladar je svih mojih slabosti.
Ljubav je bol, beskrajan hol. Slika bez lika, pesma bez stiha. Čovek bez dela, rasparanog odela. Ljubav te boli, neće da moli. Iza ćoška sprema nova razočarenja. Do ludila dovodi, misli ti sprovodi do nečeg što se retko dogodi. Ljubav je rana, i zarasta sama. Ume da boli, a tada čovek još više
Cvet u tvojoj kosi ljubim ja. Miris tvoj me opija. Želim sve više i više, da budemo do jedno drugo bliže. Da gledam tvoje oči čarne. Da ljubim tvoje usne sjajne. Srce me jako boli jer te volim. Ne mogu da izdržim ni jedan tren, jer sam u tebe ludo zaljubljen.
U jednom od mojih poslednjih umiranja, dok sam se spremala da vaskrsnem, po prvi put pomislih, kako me čeka još mnogo umiranja,što je do zla boga naporno, a snage imam sve manje za takve poduhvate. Jednostavno sam prestala da umirem, to svakako i nije bila prava smrt ako me razumete. Tada sam zaista odlučila da
