Волим те ја, Гаврило.Дај ми руку, дај.Је ли лакше сад?Тешко је заволети живот у преживљавању, знам.Овде је увек само мука и јад,сиротиња.Безболније је гинути. Како си ти млад.Што ниси чекао да порастеш?Знам, гушила те немоћ, ње си хтео да се ослободиш.Тешко је било, знам, тешко.И сада је тешко.Чекај, чекај, не жури.Дај ми руку, дај. Је […]
svet koji osećam čulima i misao iz davnina ovaj treset koji dotičem kao da je star eoinma i pećinski čovek se budi u meni on je ja iz prošlih vremena jezera stara puna mistike školje iz davnina misli o vodi koja se utapa u samu sebe i u nebo četinari i zelenilo samo za mene
Пали се свећа, пламен се гаси, То није ветар то су неми уздаси. Са друге стране покушава да каже: Све је у реду, ништа ме не боли, Има ко још увек да те јако воли. Тело је мртво, ту сам иза тебе, Окрени се, чувам ти леђа да те нико не зајебе. Покушавам да
1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode
Između ljubavi i boli, sve si mi od reda bio. Od nadanja do propadanja. Od sumraka do svitanja. Kašičica meda i čaša pelina. Svaki tren, nova nada ili korak bliže do ponora. Ruski rulet, ništa ili sve. Birala sam ništa i otišla dalje. Jer i da sam sam stavila na sve, ostalo bi ništa.
Veče pre nego što je stari Tanasije nestao, bilo je isto kao i svako drugo do tada. Posle večere Bradići su ustali od stola, snaja je pokupila tanjire, muški seli pored peći, a baba Dubravka smaknula mrvice sa mušeme u pegavu staračku šaku i spustila ih u platnenu vrećicu polako otresajući ruke da joj
Где год био, пратиће ме моје мисли. Оне су свуда где и ја, нека друга звезда их обасјава, неко друго небо их наткрива. Где год био, исте јаке кише лију, уз олују и шапат ветра, кише се хладне сруче на летњи дан нада мном. Где год био, другачији сан нисам снио. Жеља
Zašto i Zato Te noći vetar je prolazio kroz gole grane kao nevidljivi svirač kroz žice starog instrumenta. Nebo je bilo puno zvezda, a opet je delovalo prazno. Na jednoj raskrsnici, negde između juče i sutra, stajao je čovek. Nije znao kuda da krene. Put levo bio je obasjan mesečinom. Put desno gubio se
Divlji cvetovi seuzdižu iz traveu tvom dvorištuda vide prolaznike.Prolazniciistežu vratoveda vide njih,oštre,drsko otvorene,nametljive.Nimalo ne liče natvoje ucveljene drugove.Nevidljive mačketrupkaju po tavanui cela kuća noćukao da se ruši.Ali to ne čuješ ni ti,ni tvoje umorne komšije.Ti, jer više ne postojišu obliku u kom te pamtim.Oni, jer su previše zauzetisopstvenim postojanjemmeđu oronulim zidovima.Cvetovi nikad ne napuštajubrod koji
1. poglavlje Ja sam Barbara Revid,imam 18 godina i veoma sam bogata. Oni koji me vole zovu me Barbi a oni koji mi zavide zovu me Zla Barbika. Pogađate li zašto? Žele da budu kao ja. Žele da imaju sve. Žele da se svaki dečko okreće za njima. Nemaju ništa od toga jer jedna je
Tražila sam te, dugo. Na mestima gde nikad nisi bio. U pogrešnim ljudima . U tuđim osmesima. U pesmama koje nisi slušao. U gradovima koje nisi posetio. Na ulicama kojim nisi prošao. Na klupama gde nisi sedeo. To su bili drugi ljudi, drugi osmesi, druge pesme, drugi gradovi, druge ulice, druge klupe. Neki susreti ostanu
