Oboje, i Zdravka i Kosta, ostali su bez oca iste godine. Njen Petar je napustio ovaj svet tiho, bez pompe, otišavši u snu. Njegov Milosav se nije dao tako lako, bolovao je i dobrano se namučio pre nego što će dušu ispustiti. Bilo kako bilo, kada je izašla godina obojici, konačno su se venčali, […]
– Kadijevići su nam doneli dva praseta i ćilim. – reče Dušanka dok je okretala listove požutele sveske pred sobom. Sedela je nalakćena za kuhinjskim stolom i lupkala se olovkom po čelu. Na ploči ukraj šporeta je šaputala supa, a iz pećnice se širio miris hleba koji bi svakog i iz mrtvih digao. Najednom
Ко каже да те нећу видети,кад ће се Сава гордити твојим одразом?Ко каже да те нећу чути,кад ће о теби звонити звона Саборне цркве? Ко каже да ме нећеш миловати кад ће о твојим рукама шапутати ветаркоји си кротио машући возачу ГСП-а да би сачекао баку?Кажу да ће у Београду данас бити хладно. Сигурно нису видели
Замисли како стојиш насред наизглед нетакнуте, зелене ливаде, али прекривене необично покошеном травом. Нежни травњак опкољен је дрвећем, махом зимзеленим у првим редовима, док из зачеља вире високе липе што заклањају и оно мало хоризонта који би се иначе пробио кроз четинаре. Замисли све то, али немој преварити самог себе да је ливада правилног облика
– Pusti me majko, majko, zakasniću na voz! – nestrpljivo se Marko izvlačio iz zagrljaja koji je svaki put trajao sve duže. Otkako je otišao u varoš na školovanje, Paulina se iznova sve teže rastajala od sina jedinca, kojeg je sa teškom mukom sama odgajila a sada i školovala. Marko oca nije zapamtio jer
Лаж је ушла кроз утробу аромом истине, појели сте мислећи да постоје деца без Оца. Вирнули сте само кроз врата познања, а већ вам је нос удахнуо задах смрти. Изнутрице вам се просуле споља: заразили сте и даровани вам свет. Нисте богови него сте голи, пече вас стид па вичете: нисам ја! Нечујно вас врти
Otkako je posle steone krave crkla i ovca, a kukuruz spržila suša, Ranko je sa ženom Radom zaveo strogi post na vodi za sve ukućane. To je važilo i za svakoga ko je boravio pod krovom Rujevića, bez izuzetka. Ranko i Rada su govorili da su prokleti, da se u kuću uvukao greh i
Koliko si puta dao savet nekome? Koliko si puta uložio mnogo svog vremena i energije da nekome pomogneš ili da nekog promeniš? I, na kraju, kako se to završilo? Hajde sad da zamenimo samo par reči iz predhodne 3 rečenice. Koliko si puta dao savet sebi? Koliko si puta uložio mnogo svog vremena i energije
Neko jednom reče ‘’bol ne boli bol se voli’’. On je bio moja bol a da u početku nisam ni bila svesna toga. Bolelo me je sve .. I danas nakon mnogo godina, me u nekom trenutku, u nekom danu, stegne jako u grudima i zaboli ali srećom brzo prođe. Nekada nije tako brzo prolazilo.
baš onaj put svilenkast i žut te čeka jer nema toga leka koji će poteći kao reka i reći ti od pamtiveka koje su to more koje muče sve stvorove oh negde te čeka ta zbrka izdaleka kada sve godine veka spojiš u jednu i kažeš proći će dreka i samo će lepa misao da
Još jedno leto Još jedno letosa kojim nižu sedugi dani jarki,svetli i žarki. Još jedno letovedrih, zvezdanih noći.Kratki su koraci kojima će proći.Da li će kao oluja, iznenada, u meni doći? Još jedno leto,a smiraj daleko.U beskonačnosti trajanja,tražim ka horizontu pogled. Kako izgleda doživeti spokoj?Da li duboko i skriveno u morupočiva beg od pustoši?Ni od
Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako
