Lako je kada se zapne o igračkeili o oblak u nekim snovimau kojima imaš krila.Tada padaš, dugo, sporo—čak i zemlja ustaje da te privije uz sebe.Ožiljci su tada plitki;samo koža plače za tobom. Teško je kada sesapleteš o nečiju sudbinukao o svoju glavu.Tada se kače olovna krilai leti se utrobom sebe.I ne spava se, a […]

Metak odzvanja o kost u pozadini se ne čuje muzika nismo u filmu java grozotom podseća da je prisutna sklupčan iza školske klupe strpljivo sam čekao ulaznicu za raj škripa vrata omela je moj odlazak kiša je padala tog dana i vodenasto mi je oko navikao sam da idem sam u prodavnicu školu  rođendane siguran

Ja, moje ime i prezime S prebivalištem na adresi derutne prošlosti Potpuno svjesna značenja svojeg očitovanja I njegovih posljedica Ostavljam tebi, imenu moje najveće greške Sva sjećanja Sva nadanja Sve lijepo što je bilo I sve lijepo sto je još moglo biti Sve ružno što sada jeste I ne, ne ostavljam ti to Jer umirem

Da li je život nekad protiv nas, Baš kad tražimo slamku za spas, Ili kad tražimo bar tračak nade, Zamišljeno gledajući vodopade?   Ili smo mi sami protiv života, Onda kada nestane njegova lepota, Onda kad smo neprijatelji sami sebi, Kada ni slatkiši pomogli nam ne bi?   Ne ignoriši nikako pčela roj, Koje tad

Kad stare rane iznenada zabole, I ostave te oni što navodno te vole, Kad izgubiš se na putu ka sreći, Sam ćeš sebi biti oslonac najveći.   Osetićeš veliku u duši prazninu, A spas ćeš potražiti u hlebu i vinu. Izgledaće kao da sreće nema više, Ali sunce uvek dođe posle kiše.   Ostaće pored

Na času smo hemije poslednji put, veseli i razdragani, niko nije ljut. Pričamo o snovima i željama našim. Znam da nema razloga ičeg da se plašim.   Ali čudan osećaj opet mi se javlja, I kamen na srce moje meko stavlja. Neću da se završi u sebi duboko, Zato jedan biser krasi moje oko.  

Šta za tebe predstavlja sreću? Možda kad kažeš slatkišima: “Neću!” Ili kad vidiš na grani pticu, Možda kad dobiješ lizalicu?   Za mene to bejahu materijalne stvari, Htedoh i ajfon, a i ferari, Htedoh uistinu mnogo štošta, Ne pitavši sebe koliko to košta.   Toliko bejah željna moći, Da ne rekoh sebi nikad: Koči! Nastavih

Danas pišem slobodnim stihom Danas ne pišem rime Može mi se Nakon godina reda I brojanja katrena Katrena koji su nastojali smisleni biti I pritom se dali otkriti u samom naslovu pjesme Nakon Parnih i ukrštenih A bome ponekad i obgrljenih rima Nakon točki i zareza Velikih početnih slova Nakon borbe sa sobom I silnim

ŽENA   Jesi li samo mrva, zvjezdani trag? Vrludava svjetlost što se noću ljeska? A kad dođe jutro i noć pokupi svoj sag Nisi zvijezda koju pamte plavetnila nebeska.   Nastala si od muškarčeva rebra, Da budeš jednaka, a srcem voljena, Da sjajiš više od zlata, bljeska i srebra, Zato si, ženo, stvorena!   Rođena

Na plovidbu svoju on odlazi u zoru, Ljubeć’ svaki val što mu hrli. Oslonjen tako on vjeruje moru, Dok ga rumeno Sunce u svitanje grli. Nošen strujama odlazi u bespuće, Da čežnje svog bića ispuni. Al’ vjeruje da će biti kod kuće Kada prva zvijezda noćas Nebo okruni. Nada se dobrom i ne boji se

Vetrovite obale mame razdragane ptice. Vedro nebo i sjajno sunce otkrivaju nepregledne pustinje.   Vreme kao svako zrno peska, nevažno i malo, prolazi kroz rascvetale prolećne grane.   Zabranjene reke  i udaljene prašume zgrabile su jedan delić svemira i otišle u nepoznato.   Sve po malo tone  i vraća se u vazduh. Sve po malo

Bio si mašta Najljepši dio odrastanja Prelazak iz rane bezbrižne mladosti U godine odraslosti i odgovornosti Stanovao si u strofi Maje Perfiljeve Bio si drhtaj u Gabijevom glasu Žal u Proljeću Ksenije Erker Emocija Đurđice iz Novih Fosila Bio si gimnazijsko nadanje U Desankinom stihu U mom prvom stihu U onom u kojem sam te