Pojavi se katkad neko, poslat da ti vrati veru da i ovde moze biti lepo. Taj ide u pravom smeru. On mozda nema ni dom, ali ima veru.   On zna Božji zakon. Jedino njega se plaši, daje mu veliki naklon.   Kad izgubiš veru da još postoje srca koja kucaju tako, On ti posalje […]

Невидљивом силом вођена, речима посвуда улива смисао, сврха је та због које је рођена- душа коју води песничка мисао.   Опире се, све до слободе сеже, истину да каже, сваки пут кад збори, гласом који нико не може да јој веже- за оне речи песме праве увек се избори.   Ни под снагом лажи не

Da si ratnik lakše bi mi bilo, Oružje bih sama spustila, Ruke digla i predaju izustila. Znala bih bar zašto je vrijedilo.   A ovako ni metka ni rana, Ni krvi, ni zaraćenih strana, Pa ni priznanja da si za ili protiv, Ratujemo li i koji li je motiv.   Da sam ratnica mrzila bih

1. poglavlje Trenutak Disala je teško  kao da je neki teret stajao na njenim grudima. Sat je otkucavao svoje minute i sate kako bi priveo dan kraju i otpočeo novu radnu smjenu. Blijeda koža i pune rumene usne bile su nagovještaj njene slabosti. Njen pogled bio je samo u jednom smijeru; pratio je sjajne zvijezde

  Чекати још једино знам,са ватром у мени,из ока што букти;чекању да је крај — спознам,кад угледам лик њени. Колико још чекати остамом уморном телу, што клоне?И кад чекању буде доста —на њене очи, оне? Забукти ми из ока,кад њу угледам — бивам;и тад још спознам —будан, да не снивам,и како душу већ јој знам.

Meni logika nikad nije bila naklonjena kao ni ja njoj Logično Imala sam peticu i na polugodištu I na kraju godine Iz teorije Ali životna praksa mi je bila Kontradiktorna. Autodestruktivna Zaljubljivala sam se pogrešno naivno i bezrezervno Ponekad dajući ljubav onom tko je još nikada nije okusio Takvima je ona teško padala na želudac

U ovoj prici nema kraja. Samo staza koja vodi  do beskraja. I sve u njoj bila je magija.   Sanjala je more, osmehe. Plime i oseke. Mislila da tamo, sve će biti bolje.   Želela je njega, bio je sve sto joj treba. Voleo je nju, i tiho bi joj pricao, da je ona dar

Njeno srce je zvezda padalica Ko god je upozna Primeti mekoću njenih grudi Kao da nije nastala od rebra Bacila mi je pogužvan papir I namignula Otvorio sam ga i video to srce  Ali pre toga Glavu sačinjenu od oblaka Kosu od duge Ruke i noge od grane bagrema Grudi od planine Jasno mi je

Зором раном свиће, гомила људи на улице, кроз зелено светло стиће, правда и пред њихово лице.   Њихово се лице покрива, црним велом око главе, иза закона се сакрива, безумље које славе.   Погледом тамнијим од ноћи, чије ће истући, не бирају, дете, оружјем у руци показују моћи, насиљем о којем ти ћутиш свете!  

И мени тако срце броји, потеклу чежњу кроз вене, у пламену ватре оно кроји, незнану судбину за мене.   И тако је мени срце стало, уздахом који болно је застао, у грудима куцати је престало, за њом без живота ја сам остао.   И тамо негде остаје сећање, на све што једном прође, кроз моје

Људи на копну не знају шта се дешава на мору на пучини незаштићеној од оркана талас криви површине   нико овде није сигуран   у том тренутку маштам о рукама које су копно   и образима као о облацима на којој се кожа одмара   ветар ме разноси ширинама обухвати ме да ме буде  

Putujem za Bosnu Dok s prtljažnim mislima koračam,Poneku istinu, vukući je, shvaćam.Ja već dugo u Bosni ne živim,Pa kada joj i idem, ja joj se ne vraćam. Putujem za Bosnu, dragih lica vitraj,Moga roda bilo, moje duše titraj.Dade mi prezime i plov mirnim počinkom.Ali čudan vjetar načini me posinkom. Putujem za Bosnu, jer rane njene