Freckles I don’t want your perfect side, The mask behind which you hide away. You feel as though you’re lovable only when smiling, While your heart cries in pain. So show me where you’re broken, For every broken speck of you is like a freckle on your face. The proof that the sun touched […]
U mom srcu već je proleće. Jer započinjem život nov. Okrećem stranice sreće i tebe brišem. Sada ću zbog nečeg drugog da se smešim. Ovo je samo početak moje priče. U kojoj nema mesta za tebe. Već samo za radosne trenutke. Cveta magnolija u mom srcu u kojem je već stiglo proleće.
Има ли чега лепшег од осмеха жене која те искрено воли? Један такав осмех може извући планету из ове коме; Отопити ледене одаје где се скривају слатке боли, Послати их назад у свет са поруком да новог човека лове. Један такав осмех чак и Сумњу може савладати, А сумња је отров који нагриза све
Srce sam svoje iskidala na najsitnije delove. I opet ga sastavljala. Sama. Na to sam se odavno navikla. I šta na kraju ostaje? Kada u nečijem srcu nema ni ljubavi ni mržnje. Predpostavljam, da tada prestane da ti bude bitno da li si ikada bio u nečijem srcu. Tužno jeste, ali, možda je tako bolje
Zašla sam duboko u pustarui pronašla miru ruševinama uraslim u korovi u kupine.Vetar je ovde ćudljivi povija isušene glaveustremljene ka nebu.Vetar je jak, rastinje žilavo,i borba je ravnopravna.Ne znam da li pripadam ovde,ali deo mene duboko je prožetovdašnjom tišinomi otkriva istine o sebiu isprepletenosti života i smrti.U sumornoj banalnosti pejzaža.Pred kišu, razigrali su se mirisi.Utihnuo
Ljubav je bol, beskrajan hol. Slika bez lika, pesma bez stiha. Čovek bez dela, rasparanog odela. Ljubav te boli, neće da moli. Iza ćoška sprema nova razočarenja. Do ludila dovodi, misli ti sprovodi do nečeg što se retko dogodi. Ljubav je rana, i zarasta sama. Ume da boli, a tada čovek još više
Cvet u tvojoj kosi ljubim ja. Miris tvoj me opija. Želim sve više i više, da budemo do jedno drugo bliže. Da gledam tvoje oči čarne. Da ljubim tvoje usne sjajne. Srce me jako boli jer te volim. Ne mogu da izdržim ni jedan tren, jer sam u tebe ludo zaljubljen.
Plavo srce Naša boja Naša sloboda Naša opsesija Za tobom… za mnomPlavetnilo je ostalo…Razlivene boje okeana i neba stapaju se na pučini, tamo gde je nedostižno posmatraču, a iz daleka deluje da je tu. Naši snovi plavi,tirkizni i sjajni.Pretvorili su nas u nešto što nismo, i u trenutak koji nas oživljava i spaja nit između
Ima nešto taj februar Nadohvat ruke A neuhvatljivo Malo ogreje Pa preseče Neshvatljivo Svaki put Prezime novo Nema tu šta Prevrtljiv je U zimu odeven Miriše na proleće Al’ njemu i to stoji Dopadljiv je Kad god se sretnemo Upoznajemo se Jer nismo isti Ni on, ni ja A kad
Bojim sevoleti.Bojim seda ću sepovrediti.Bojim sepadanja sa nebana zemlju.Bojim sezagrljaja.Plašim semogućeg intenzitetatvoga pogleda.Plašim sesvakog zvuka,svakog osmeha,svakog dodirasvakog koraka.Bojim seprići ljudima.Bojim senepoznatih dodirabez razloga.Plašim seda ću potopiti brodove.Plašim seda ću spaliti snove.Bojim seda ću zgasiti cveće.Plašim seda ću iz nevidljivogi neprimetnogstanja,postati primetna.Bojim senepoznatog.Bojim sedodira.Bojim sesama sebe.
Свиђа ми се мирис јутарње кафе, Ритуал века је будити се поред твоје косе ; Испуниш ми срце као да одувек зна те, Тама је, али ватра жива још је. Не жури, време ће нам ионако побећи, Чак ће и овај мирис временом избледети; У једном даху, планете ће нам сан однети, Ако ништа
