1. Proživeo sam dvadeset i osam leta,Bez da sam stvarno znao sveta!Išao sam tiho,Nekad pravo, uglavnom krivo!Nikad sa mirom, često sa hirom!Al lažem kada kažem sa mirom nikad,Jer bilo ga je, teko toliko,Da ga pokrijem tintom.Tinte je često falilo,No je zato nemir hodom vodio!Hodio je on silno!Dok je srce moje kopnilo,Jer je on ljubav vodio […]
Kiša je tiho udarala o prozore luksuznog stana u centru grada. Lana je stajala pored stola, zamišljeno vrteći čašu crnog vina među prstima. Treperavi plamenovi sveća bacali su nežne senke na zidove, stvarajući iluziju topline u prostoru koji je odavno bio hladan. Njene bose noge klizile su po mermernom podu dok se nervozno premeštala s
Западна капија је улаз у исток источна је улаз у запад у напад Наше ће сјене ходати по Бечулутати по двору плашећи господу рекао је Гаврило Принцип а ја сам данас рециклoвао ваздух и настао је један облак који је нестао — — — Књигу ВРАТИ СЕ У РЕКЛАМУ –
Mama kaže: „Nisi ti za ozbiljne muškarce.“ Drugarice kažu: „Ti nikada nećeš pronaći pravog.“ Možda ne želim da tražim. Možda želim da budem tražena. Da se oko mene lome. Da ulože napor. Da ih izazivam svojom pojavom. Da smo intelektualni partneri. Borci protiv površnog svijeta. Protiv otuđenosti. Bitka za zajedništvo i slobodu. Ne moraju se
03.07.2014 Još uvek kad ponekad zatvorim oči vidim te jasno.I vidim moju ruku u tvojoj ruci.I vidim nas.I opet se pitam zašto sam te srelakad nije trebalo tako.Imala sam te samo jednomi želim te opet.Sa tobom sam shvatila da je sve mogućei da ne postoji granicaizmeđu neba i zemlje.Molim te sačekaj me, makar još jednom.Obećavam
Svako jutro, većina se žali na neispavanost, nedovoljno sna, teško buđenje… Legitimno je požaliti se. I sama imam jutara kad alarm mog mobitela prije razbudi komšiluk nego mene, odgađam alarm kako bih stigla sve dnevne obaveze, ali 5, pa onda i 10 minuta se ujutro čini krucijalnim. Dok tražim kako odgoditi, a ne ukinuti alarm,
Sećam se našeg prvog susreta kao da je bio juče. Hodnik fakulteta bio je prepun ljudi, svi su pričali, smejali se, žurili na sledeća predavanja. Stajala sam s grupom koleginica, neobavezno ćaskajući, kada sam ga ugledala. On je stajao malo dalje, naslonjen na zid, i gledao me. Taj pogled – bez treptaja, kao da sam
Kažu da teška vremena stvaraju jake ljude, a jaki ljudi dobra vremena. Takođe dobra vremena stvaraju slabe ljude, dok slabi ljudi stvaraju teška vremena – i tako u krug. 1986. godine smo rođeni svi, sva četvorica, upravo u doba nakon Černobiljske katastrofe i godine u kojoj je Halejeva kometa poslednji put preletela preko naše planete.
Život u tri činaMilan ,Čitav život je živeo po starom scenariju koji su mu usadili otac i deda: prvo se školuj, pa radi kao vol, pa kad napuniš šezdeset pet – sedi na klupi i čekaj da ti unuci dolaze.I radio je tako. Tačno. Pošteno. Bez pritužbi. Trideset osam godina u fabrici alatnih mašina. Ustajao
Upoznali smo se jednog jesenjeg popodneva, u kafiću. On, moja drugarica i ja. Bio je to samo susret, razmena nekoliko rečenica, formalno rukovanje i smeh uz kafu. Niko tada nije mogao da nasluti da će upravo on, taj nepoznati muškarac s toplim pogledom i tihim glasom, obeležiti moje naredne godine. Godinama nakon toga nismo imali
Volim svaki milimetar tebe. Svaku tvoju trepavicu i vlas kose. Volim svaki maleni prstić koji hita ka meni. Obe ručice koje se šire kada nam se pogledi sretnu. Volim tvoje “mama dođi” Iako sam ga već čula danas po stoti put, Volim da te gledam noću Dok bezbrižno spavaš, A ja u miru
Ti ni ne znaš da sam ti pisala pesme.Da sam sklapala oči da bih na trenutak uhvatila tvoje ruke, usne, oči i kosu.A ako se baš udubim, mogla sam čak i da ti čujem glas.Svi tramvaji su prošli.A ja sam ostala da sedim tu.Te noći je bilo vedro, a reka je bila mirna.April i miris
