“Tuga” Sedeo sam u dnevnoj sobi stana koji mi dodeljen na korišćenje u malom gradu na rubu Save. Tuga je pulsirala celim mojim bićem. Srce je pumpalo. Kao da je pokušavalo da prokrvi sve zapušene arterije. Ne od cigareta. Već od bežanja. Stan je bio star. No čist. Ja sam bio star, no ranjen. Nije […]
1. Proživeo sam dvadeset i osam leta, Bez da sam stvarno znao sveta! Išao sam tiho, Nekad pravo, uglavnom krivo! Nikad sa mirom, često sa hirom! Al lažem kada kažem sa mirom nikad, Jer bilo ga je, teko toliko, Da ga pokrijem tintom. Tinte je često falilo, No je zato nemir hodom vodio! Hodio je
1. priča “Uglavnom ona je htela da se vrati u Jagodinu da nastavi kombinaciju sa tim likom…” Rekao je sa korzoa, dobro ne korzoa jer posrnuli Grad nije u Austrougarskoj, ali mladi lav definitivno, kako je izgovarao ove reči provlačio je ruku kroz zaliske gde je nekada bila kosa. Elem ovaj detaljan opis manje je
1. Svi ljudi pate, nekima se to vidi na licu, no nekima ne. Svi ljudi pate dok se ne probude.
1. priča Ova priča počinje kao i svaka druga. Sede četiri druga, sad druga, teška reč za današnje vreme, ali hajde da kažemo četiri poznanika. Koji bi dali sve jedan za drugog, ali isto tako neće propustiti priliku da ogovaraju drugi jednoga, obično ovom trećem. Ali da oni, oni su najbolji prijatelji. Ovo je priča
