1. poglavlje “Zašto se nisi poklonio kad sam ti naredio?” — upita on. — “Ja sam bolji od njega; mene si od vatre stvorio, a njega od ilovače” — odgovori on. Kur’an, sura El-A‘raf 7:12 U paklu je bilo mračno. Uz strmu stijenu protezale su se stepenice, nemarno isklesane u kamenu. Kristina je silazila njima […]
Beše reč “U početku beše Reč…” Tako počinje jedna od najstarijih knjiga koju je čovek dobio u nasleđe. Ne kaže da je u početku bio mač, ni sila, ni bogatstvo. Bila je Reč. Stari kaligraf koji je ceo život ispisivao pergamente. Ljudi su dolazili kod njega da im napiše zakletve, ljubavna pisma, molitve i
Nedostaješ mi da te zagrlim. Da se ušuškam pored tebe i namestim svoju glavu izmedju tvog vrata i ramena. Nedostaješ mi da me pogledaš tim najlepšim zelenim očima koje sam ikada videla. Da me svojim dugim trepavicama maziš po obrazu kad se ponekad kao deca igramo. Nedostaješ mi da te na trenutak poljubim u prolazu
I ja gledah plavo neboi ptice u letu.Zelene krošnjei ruže u cvatu. I pomislih, Bože hvala tina svemu što danas imami na onomšto nemam. Šetah sporo i lagano, u vid mi ušetaše bojei isprepletane dugačke stazegde zlatni koraci me vode. Videh i rekuu svom magičnom huku kako ponosnom snagomlomi svaki kamen. I svaki život što
Šta sam ja? Šta sam ja? Pitali su se, i pitaju i dalje. U nama se samo daje, a bez odgovora ostaje. Zašto se pitaju na kraju, kad nastane muk većine? Sve više uviđam i ne lutam, odbacujem ono „možda”. Jer sigurno jedno znam: ja sam kao misli koje vekovima traju. Kao
Kada Shvatiš, U jednoj maloj varoši, između stare škole i zaboravljenog igrališta, živeo je Luka. Ljudi su ga znali kao pametnog, brzog na jeziku i uvek spremnog da odgovori – možda i pre nego što je razumeo pitanje. Kad god bi neko rekao nešto što mu se ne dopada, Luka je imao spreman odgovor. Oštar.
Nije se voljela slikati, a nisu je ni pretjerano željeli slikati. Sve dok je nisu otkrili Umjetnici vrlo specijalizovane niše. Nisu to bili tatto majstori, premda joj koža nije bila išarana. Nisu bili ni slikari, a ni karakaturisti, jer njima nije imala posebnost potrebnu za efektnost. Nepopularna nije privlačila paparace, a ni fotografe, koji su
Priča je ušla u širi izbor međunarodnog književnog konkursa „Hourglass magazine“, a objavljena je u zbirci priča „Carstvo reči“ Svake večeri šetam mostom. Stara navika. Nogu pred nogu prolazim pločnikom što me drži iznad nje – reke, mog mučitelja i moje utopije. Jednom ćemo biti jedno, ja i ona. Jednom će njena voda ispuniti svu
– … pokućstvo male vrednosti, porodična grobnica i poslednja neisplaćena plata. Od dragocenosti ništa osim jednog džepnog sata na lancu, jedino od veće vrednosti zatečeno u kući pokojnika. – čitao je sudija. Na spomen sata, udovica iskolači oči i prekide sudiju: – Ne, ne, ne! Nikako! Ne prihvatam sat, to nije njegovo,
Draga Mama Neko je pozvonio na interfon i, gospođa Soprano, ljubazno je odgovorila na poziv i primila preostale bukete koji su od sinoć stizali na njenu adresu. Od ranog jutra su joj pisali poruke, slali bukete lala, orhideja, žutih ruža i drugog cveća, sa željom da u sledećoj sezoni, koja počinje u septembru, njen
Junsko sunce potražilo je moje lice. Tako nežno mi se prikralo da bih skoro mogla reći da me je na trenutak iznenadilo. Prodrlo je kroz gustu krošnju i sletelo, najpre na moje obraze, potom na moje usne. U tom trenutku shvatila sam da su mi oči već dugo zatvorene. Sedela sam pod jednim starim orahom,
Из збирке „Приче из Латсвета“ Место радње: Мезилон Модел RO 881-E. Запис за једанаести дан једанаестог месеца. Алфонсо је устао из кревета у 6:21. Пожелео ми је добро јутро као и увек. Следећа реченица му је била псовка. Изговорио ју је када је одврнуо славину из које није потекла вода. Алфонсо је морао други дан
