1. poglavlje Dominik Taman kada sam konačno pronašao mesto koje mi je moglo doneti makar trenutni mir neko mi je ušetao u vidokrug. Plavetnilo neba u odsajaju mora brisalo je svaku granicu i stvaralo neverovatan prizor i osećaj beskonačnosti. Onda je sve to zamenila žuta boja koja mi je blokirala pogled kao i […]
I walked…..i walked and walked. It’s an endless path, full of dust and dirt. A wheat field is all around me, i can’t see the end of it. I have been walking for a while now, i don’t remember when i started, i don’t remember anything. I feel like i been walking for ages now,
I pijan čovek je simbol progresa strada na temelju apsurda porez plaćam mamurlukom od srca eksirao sam zvezde noći na iskap do prebijene pare jutros prelistavam obećano krvavih očiju da ne razbijem smisao o pločnik Jer da se to desilo kako bih gospodi sto altruizam ne priznaje osvanuo kao loše pročitan naslov na čestite oči
Обећао сам ти нешто, држим своју речУвек имам нешто додатно ти рећ’Да не буде превише прелепоНека буде да само бих се са тобом шет’o Ако ти то не буде сметалоИ планове ти ометалоДраг ми је сваки наш сусртет и радујем му се опетНекако мислим да сам са тобом проклет Мојих финих 50 кажу пази шта
И стварно јако мрзим када сам срећанЗнам да тај осећај није вечанИ шта је срећаКад је некоме она мања а некада већаКако тога да се сећам Причају да се проналази у разним облицимаСвако моје знање се сад овде климаМислио сам да срећу не доносе људиАли ипак, ко сам ја да судимИскрено, много лудим Пешачки прелаз,
Кроз прозоре, Сунца окупане терасе, У тамне куте собе, Задире Сунца зрак. Буде се најтиша јутра односећи мрак, Ослушкује нежна песма зоре, Птице хитро прелећу највише горе У потрази месту да се скрасе. Обасјана лица светлошћу осмеси красе, С терасе увиђам дрвеће носи златне украсе. Време наслућује хладнију климу, Далеко иза планина при мору плиму,
Nisi ona koju sam poznavala Nekih davnih, dalekih godina Nema te crne kose, ni sivila U tvojim azurno plavim očima Nema ni drhtaja u tvom glasu Dok pričaš na jeziku nekom stranom Pa pauziraš, i napraviš grimasu I nasmešiš se sebi tako luckastoj Ne klecaju ti noge kao nekada Krećeš se na štiklama
Ja sam ništa A osećam sve Svuda i uvek Slike se iskrivljuju od suza unutrašnjeg bola Vatre koja sve sagoreva Unutarnjeg crnog sunca koje zamrači prostor I pretvara sve boje u ništavilo Ostavljajući strah i zbunjenost u stvarnosti
Сунце плавог свода, Засењујеш је и иза себе тајиш. Губи се међу облаке на скровито место. Где се она тихо скрива? Да ли иза звезда, на Месецу или далеким неотривеним планетама. Буни се осећају тела када јој усне подрхтавају и зато криви зиму. Забрањује блискост и пољупцима да је од сад будим. Не расањује се
Blue U mračnoj sobi, dok su se zavese borile sa olujnim vetrom, Kosta je ležao potrbuške. Desni obraz mu je propadao u jastuk kojim je pritiskao šake postavljene ispod njega. Na komodi, nedsleko od kreveta, kasetofon je lenjo ispuštao zvuke sa Radija 202. Tiho, taman toliko da zaspi, iako nije uspevao da uhvati san. Zatim
Рекао си да сам попут принцезе Кагује. Али мој дом није Месец. Рекао си да сам попут песме Мацуо Башоа. Али ја нисам самурај. Рекао си да сам попут трешњиног цвета. Али ја нисам толико лепа. Рекао си ми пуно тога што не може ни да стане у овој малој песми. А ја ти кажем
Jutro prohladno, sa sunčanim zracima.Jakne su već na čivilucima i duboke cipele čekaju pokret. Miris miholjskog leta pomešan sa mirisom pečene paprike sa komšijskog kubeta za ajvar i ostale đakonije.Mirisi ostavljaju neke sadržaje u našim mislima koje ti isti ožive i vraćaju u neke druge dimenzije. Mi s ove tačke gledišta kao starijih i
