1. poglavlje Priča je posvećena mojoj nastavnici Ljubici koja je verovala u mene i u moj talenat za pevanje i podržavala me, sigurna da ću postići nešto i imati uspešnu karijeru kao solo pevač i biti dobra pijanistkinja, ali život me je doveo na ovo mesto, na kojem pišem i stvaram, i ne prestajem da […]
Šta se dešava kada više nema reči? – priča o jednom (možda srećnom) kraju. Ipak, čitalac je taj koji uvek odlučuje o težini jedne priče – isto kao i u ovom slučaju. Ali, da ne dužim. Počinjem od sredine. Borila se je svakog dana. Svakog dana je postavljala sebi ista pitanja sa nadom da će,
Линда Хачион. ,,Поетика постмодернизма: историја, теорија, фикција”, превели Владимир Гвозден, Љубица Станковић. Нови Сад: Светови, 1996. Књига ,,Поетика постмодернизма: историја, теорија, фикција”, Линде Хачион, универзитетског професора енглеске и упоредне књижевности у Канади, бави се појмом и значењем постмодернизма, као и његовим теоријским поставкама. На самом почетку књиге Линда Хачион поручује да јој није намера да
Ђорђе Петровић, звани Црни, поправљао је свој мотор скоро годину дана, сваки дан. Велики део своје мале плате трошио је на делове а понекад и на мајсторе, лимаре, фарбаре, механичаре, електричаре иако је добар део посла успевао да уради и сам. Проводио је ноћи у својој гаражи, јер је дању морао да зарађује. Није се дружио ни са ким, никога
Kad dobrota prestane da bude dovoljna Dobrotvor o kome se govorilo tiho, ali sa poštovanjem — kao o vatri koja ne peče, već greje. Nije imao ime koje bi se pamtilo u knjigama, ali su ga pamtila srca. Verovao je da je čovek rođen da bude most između tame i svetlosti, i zato je davao
U nepresušnim pogledimaka istini,uzaludni pokušaji srećebivali su prazni.Ljubav se nije nazirala. U beskrajnom tragu Suncasudbine koja je nepredvidiva,ozario se tvoj osmeh;Nepoznat a drag. Satkan od čemera,pomalo uplašen,zabrinut, obazriv;Moj se osmeh pojavio tiho. Svi drugi osmesi i svi pogleditoga danapodsećali su na tebe.Odjednom pravi,baš onaj koji sam sanjao. Neka toplina, kuvano vino,zraci Sunca na obrazima,miris u
Vidiš li? Taj blistavi sjaj?To je sjaj meseca.Taj sjaj me opčinjava.Želim ga dosegnutiali se bojim da će nestati. Sjaj meseca. Prelepi prizorkoji se ne zaboravlja.Nikad ne zaboravlja.
Možda će zvučati smešno ali ja tek sad shvatam da smo mi u stvari stranci . Stranci koji nikad nisu pokušali da se upoznaju. Razumeju. Toliko godina je prošlo. A mi se nismo trudili da se zbližimo . Ni malo . I da prođe još dosta godina mi ćemo ostati stranci.
Da makar mogu , ponovo da te zagrlim . Da te poljubim . Vrati se , nedostaješ mi . Otvori oči , nedostaješ mi . Boli me , mama , srce me tako boli . Hoće da prepukne . Neka me Bog čuje , neka mi te vrati. Sve drugo može da nestane , samo
Izgubim se u tvojim očima . I ti u mojim . Pocrveniš ti , pocrvenim ja . Ali hajde da se ipak ne zaljubimo. Da ne kvarimo trenutke koje delimo . Jer bi se smeh mogao pretvoriti u suze. Ne poznajemo se dovoljno dobro . Zato hajde da se ne zaljubimo . Makar za sad
Ukleta da ne znam kuda bih gledala, šta bih pricala i koje da zauzmem mesto. Krećem se kroz fluid prepun prepreka. Ja sam prepreka. Ljudi dolaze i odlaze. Ovlašni pogledi i dodiri ramena u prolazu. Njihove razigrane usne rasipaju nerazumljive reči. Smejem se kao gluv covek postiđen jer ne shvata ni nakon petog ponavljanja. Lebdim
Ostavila sam cigareDobro, uzmem nekad tek po koju, ne uvek, ne od svakogJednom mi je rečeno da, ako zapalim samo u srećnim trenucima, u tome nema toliko zlog Ostavljam i neke druge loše navike i stvariNeke manje-više uspešnoMalu crnu haljinu sam ostavila u ormanu, pa da ne čami tako, obučem je nekad, čisto da je
