Toliko je razgovora koji se nisu dogodili, a svaki put sam ih proživela. Znaš — Mi postojimo sročeni u nekom nerešivom kodu, koji se gasi svaki put kad ruke požele nešto više. Više od onoga što imamo. Jer mi smo tama, koja pokušava da postane svetlost, begom u dubine senki. Ti si sve ono što […]
1. poglavlje a. Ujutru je sasvim jasno da dan počinje,ali kako sati odmiču postaje mi jasno koliko će trajati. Dani mogu biti dugo i kratki. Dugi su oni koji se vuku ,kada sati ne prolaze. Kratki dani su svi oni koji prolete brzo i ne moraju biti baš najsrećnije provedeni. Dugi i kratki dani se
Ubija me samoća. Ubija me hladnoća ove besprekorno uređene sobice u kojoj trošim svoj život. Sve je na svom mestu, nema nijednog predmeta viška, ničega što potencijalno strči i preti da poljulja red koji sam uvela u jedini deo života nad kojim imam kontrolu. Ili sam bar izabrala da vladam samo nad prostorom svog bitisanja.
Magla je gusta, a boje su nestale. Drhtim iako ne pokazuje minus. Obučem se u toplu jaknu, ali ne stavljam kapu i rukavice. Ne želim da mi je udobno, samo da ne osećam zimu oko srca. Bojim se, ako se ušuškam, biće mi previše, možda čak i prijatno, možda se opustim, ali ću sigurno zaboraviti
У утроби сата нисам пронашао време Нити у обиму точка пређени пут У језику метра стане зрно простора Док у беоњачи термометра мерим кап сунца Све сам одмеравао одокативно Али ако су такве методе мерења непоуздане Чиме ћу грешност измерити прецизно aко у срцу не пронађем урезан Kрст
Djetinjstvo Djevojčice su se igrale. Najglasnija među njima je predložila da se igraju Školice. Ostale su se odmah složile, a najtiša je samo rekla da ide da donese kredu. Brzo je donijela i počela crtati polja, ali druge djevojčice su joj uzele, jer su brže i urednije. Igra je počela i jedna djevojčica je bila
1. Gde smo? U nama je i drvo, i voda, i kamen, i junak i zver, i tame i svetla; i sve što mislimo da smo mi sami, samo je nit u beskonačnom tkanju sveta
Navukao sam manžetnu aparata za merenje pritiska na levu nadlakticu, proverio da li je dovoljno stegnuta i pritisnuo dugme. Brojke na malom displeju oživeše. Zažmurio sam i duboko udahnuo kako bih sprečio ubrzavanje pulsa pošto mi se telo prilikom pokušaja bilo kakve kvantifikacije njegovog postojanja opiralo merenju. Osećam da me oko mišice stežu nečiji prsti.
Мораш да знаш да се плашим.Плашим се овога што осећам.И све чекам да прође, да ми време покаже да смо умишљотина.Мислим, биће лакше и избећи ћу све борбе које нас чекају.Не, не плашим се борбе,плашим се да нас не сруше оне.То би ми било страшно.Волела бих да будем јака као ти.И тешко ми је да
Status: Dostupan gledam kroz prozor staklo je hladno valjda je jun ponavljam sebi ‘nisi stvoren za mir’ jutros sam dostupan na šumovima tuđih želja na lažnim klikovima spasa u umornim profilima na rebrima mi cvjetaju pukotine lavanda gubi boju a nekada je bila ljubičasta na mojim remenima nose se zvijezde što sjaje samo kad puknu
Naljutila si se..Zašto?Zašto su tvoje oči upoznale suze?Zašto je srce tvoje osetilo tugu?Ja nisam tako želeo. Nesigurna si..Zato se ljutiš.Zašto postavljaš pitanja na kojane zeliš da znaš odgovor? Zaboravi.Zaboravi sve što smo imali;krenimo ispočetka.Da li si spremna da mi poklonišsvoju lepotu? Samo poveruj.Znam da ni stotine ružanisu dovoljne, alimožda će stihovi ulepšati dane;možda će pesme
Vijesti u svim dnevno političkim medijima su da se u jednom dijelu države u knjigama istorije veličaju zločinci, dok se sa nekim sličnim vijestima samo s drugim imenima u susjednim regionima slične vijesti prenose. Učenici zaključuju da ne treba učiti “lažnu istoriju”, mladi ne upisuju studij o kojem više znaju njihovi roditelji, djedovi i mediji
