U jednom momentu si pored mene , a u drugom si među zvezdama. Sećaš li se svih onih trenutka koje smo proveli zajedno ? Trenutaka koji se neće vratiti . Ali znaj da te neću zaboraviti . Uvek ću te se rado sećati ma koliko god da boli . Uvek ću te voleti . […]
Ходао сам синоћ улицама града који сам волео, Треперило је срце моје од бола које ми је донео. Да бих лепше путовао, лебдим као песма, Видим светлуцаве мраве испод мрачних небеса. Што ме више стеже, то летим све више, Хладно постаје за мене, све теже дишем. Где год да одлетим у ноћи где ми
Dovljno je samo da zažmuriš , tada ti se otvaraju do najneverovatnijih svetova . Gde zvezde padaju kao kiša . Plešeš sa vilama , pevaš sa sirenama . Letiš sa zmajevima , odmeravaš snage sa divovima . Možeš da budeš šta god poželiš . Kralj tiranin ili čarobnjak mudrac . Pripovedač iz hiljadu i
Tako nežan si . Tako poseban si . Kao za mene stvoren si . Pogledaj me milo moje , želim da vidim oči tvoje . Oči plave , oh , te oči plave . Volim te plave oči , koje sjaje kao svici u noći . Ox , te plavi oči , koje
Šta je ovo osećanje ? Upitam svoje srce . A ono oprezno odgovara ” Neka nova ljubav ” . Ljubav , zbog koje mi crvene obrazi i ne prestajem da se smešim. Ali i da se pitam. Šta ako , ovaj sladak osećaj postane gorak? Onda ću morati da sastavljam delove svog slomljenog srca
Jesenje su kiše lile te noći , dok ja sam tvoje oči. Nikad ne bi pomislila da mi ovoliko značiš . Da mi nedostaješ. Ljubav može biti strašno bolna . Ali i predivna . Kada bi samo znao , da mi nije nimalo žao što sam se u tebe zaljubila . Jesenje kiše
Пролеће буди овај овде цвет, Буди се из сна читав свет, Лептир потом слеће И нема радости веће! Буди се овај наш свет, Ласта с југа назад долеће, Она зна да стигло је пролеће! Своје јато назад у путу среће, Зар постоје радости у свету веће? Пакују се снегови у вреће, Биће родан виноград године
Rim, godina Jubileja godina Piše advokat Ana Jovićević Popović Kada sam pomislila da me Rim posle više dolazaka ne može više takvom snagom očarati, uvidela sam da sam u zabludi. Citta eterna pokazuje višemilenijumsku moć. I zaista, iz svake rimske kocke bruji: „Quandiu stabit Colosseus, stabit et Roma; Quando cadet Colosseus cadet et Roma; Quando
kad ne znaš kuda ćeš, bolje i ne kreći bez avionske karte ne pakuj teške kofere i ne ostavljaj iza sebe ono čega se bojiš da te neće čekati, ako odlučiš da se vratiš nije lako preći okean i bezbroj zemalja kada vreme nije na tvojoj strani i kada ti koreni koje si pustio ovde
pišem ti izdaleka, putovanje je bilo prilično neugodno koferi su bili pretrpani i teški voz je došao ranije a na peronu bilo je studeno mahali su no nisam se osvrtao u glavi mi je odzvanjala škripa šina i eho glasova koji su dozivali moje ime bilo je kasno voz je već krenuo nema kajanja, nema
Zvezde sijaju , nebo obasjavaju lepotom svojom . Gledaš li u isto ovo nebo sjajno ? Jer samo ono zna koliko te volim ja . Zvezdano nebo , šalji mu moje pozdrave i tople reči ljubavi . Neka ga greju u hladnim noćima, dok ja sanjam o njegovim očima.
Usne su joj zašivene ružamaoči su joj urasle u korov.Teško je prodreti kroz bodljikavu žicunjenog zatvora. A opet,ne mogu da ne mislim na nju.Na njene obraze trnjem izbrazdaneJagodice užegle na suncu. Njeno ćutanje me muči i drži na lancupoput žednog pseta. Zanet žudnjom, naskačem na njene žaokei plivajući u krvi zaspivam. Moje i njene ustajale
