И лоша песма мора да буде написана, Јер она за себе сматра да је веома фина! За носталгију су сећања омиљена храна, Зато сија над Нилом Сунце из давнина.. Опростићемо себи што нисмо мудри, Али никако што нисмо више лепи; Да ли је битно какви смо сада људи, Ако нисмо због љубави слепи? С времена […]
Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre negoli što sazna, odgovara pre negoli nešto shvati, odluči pre negoli nešto proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri. (Arapska poslovica) Nikolija se užurbano spuštala niz strmi puteljak koji vodi ka reci. Nije imala razloga da žuri
“ Njeno stanje je tako, da uskoro ne samo da neće moći da se kreće, i brine o sebi, nego neće moći ni da priča, shvati. Kako ćeš znati da joj pružiš odgovarajuću negu? “, objašnjavala je Ivana Saši, pakujući sisteme za infuziju i lekove u medicinsku torbu. Saša ju je gledao pokorno, i povlačio
Srce joj je damaralo u grudima od nervoze dok je hitro jurila ka ulazu škole. Znala je da je stvarni uzrok njenom kašnjenju zapravo otpor koji ima prema tim predavanjima I kolegama, koje ne smatra dovoljno inteligentnim da bi joj bili ravni. Ali još jednog puta su se pokazali više nego dovoljno snalažljivim od nje. Prazno zuri u
Очи су огледало једне душе. Погледам те, кроз ока твоја два и јасно увидим све. Твоје очи одраз спознаје среће и са тобом њено остварење. Твоје очи море, плаве бескрај, Твој поглед смирај, вредан чекања. Твоје очи Сунце у јутра које ме буди, звезде водиље и сјајне у глуво доба ноћи. Твоје очи топлина погледа
Sve do kraja svemira, ići ću ja. Jer mi je srce puno nemira, da otkrije snove nove. Ima li kraja ovom uzbuđenju ili ovoj avanturi? Sve u svemu baš je zabavno otkrivati snove nove, čak i ako to znači ići do kraja svemira.
Шетам, сузе теку, право сливају у реку, жеља за правдом покреће, Земља стати мора да се окреће. Све мора да стане, побуном на лаж, истина нек устане, за живот бољи да постане. Шетам, пут је дуг, уз мене иде и чува ме друг. Земља је стала, за живот да би постала, не окреће се више
Nakon svega što se desilo, ne znam zašto? Zašto se još uvek nadam da ćemo možda ali samo možda biti zajedno. Pokušala sam puno puta da te zaboravim da te jednostavno izbrišem. Ali ne vredi kada razum i srce ne mogu da se usklade. Kako je sve postalo ovako teško? Verovatno zato što ljubav tako
Zastani, Osvrni se oko sebe I čovek ostani. Ne dozvoli da oblikuju te oni, Tada ružan san počinje da progoni. Velike snove sni, Ali znaj, oni će biti zavidni. Zastani, Ne pričaj nikom o snovima svojim žele da ih sruše pred očima tvojim. Opasno je danas dok u glavi ne stasaš. Ako nisi s’
Sve što sam mogla da uništim, uradila sam to. Sve što sam cenila bacila sam pod prašinu. Za sve što sam se borila odbacila sam kao da nikada nije postojalo. Sve što me je činilo čovekom nestalo je. U sve što sam verovala izgubilo se. Svi koji su me voleli otišli su od mene. Sve
Dragoceno vreme, sunčani dani. Kada bi se sat vratio unazad, da proživim sve ponovo. Sve nezamenljive uspomene, sve uspone i padove, rastanke i sastanke, suze i smeh… Dragoceno vreme, sunčani dani. Kada bi se sat vratio unazad, da proživim sve ponovo.
Želim da razumem ovaj svet. Da razumem ljude i da oni razumeju mene. Probajte da me razumete. Ne želim da se osećam tužno ili usamljeno. Pogledaj me i reci mi šta vidiš. Možeš li da shatiš ko sam? Zar me ne želiš upoznati? Da li ti se dopadam? Želim da vidiš pravu mene. Ne upoređuj
