ako je zemlja još uvijek Pangea onda nikad nismo bili bliže rubu rubu pameti rubu ljudskosti u koju smo ulicu pogrešno skrenuli gdje nam je razum ispao dal’ smo majmuni ili lavovi dal’ zvijer sam ili homo sapiens tko sam ja mama where is this world going mom kao da predstava je ovo arena divljeg […]
Ostaće neuprljana iluzija o tome kakav si bio ti i kakva sam bila ja. Tad nevina i čista, bezgrešnim srcem vođena, i ti takav nevin,mio i nežan. Ostaće neuprljana iluzija, stvarnost moga nevinoga, čistog srca, da bio si najbolji čovek – koji zemljom hodao je.
Vreme je da te sahranim Bez opela Opela su za one dostojne poštovanja Ja poštovanje prema tebi Budućem pokojniku Nemam ni pod noktom A imam duge nokte Vreme je da te sahranim Bez upaljenih sveća Neću ja da osvetljavam put tvojoj duši Ti si želeo da igraš šah Za to, budući pokojniče, ja nemam
U prohladno rano jutro žuti taksi kruži gradom.Taksista je profesor koji je ostao bez posla, sad svakodnevno prevozi ljude. Jutarnji raspored vožnje je postao kao režim autobusa. Svakodnevno isti ljudi čekaju prevoz. Lepa mlada žena crvene kose, u roza mantilu u crvenim štiklama, već uredno čeka i pokazuje znak mahanjem.To je sekretarica koja svako jutro
Jutro je davno svanulo, kasno se budim i ustajem u praznom stanu. Misli me vode i dok nemirno spuštam polupopijenu čašu čaja na kuhinjski pult, noge mi već lete ka tavanu. Kroz more kutija, albuma i kofera provlačim se do kraja. I dok mi svaka stvar budi buru sećanja, nijedno ne nadmašuje sećanje koje si
Danas ništaneobično. Običan dan. Ustajanje,vežbanje,kafa,vesti,jutro je malo sporozatim se zahuktava dan. Ubrzavam pokrete,korake, mis’oidemčekaju me obaveze. Mozak traži hranušta jestisvaki danpitanje sledia da je neštoonako presnoda ostane u farmerkamamesto. Sunce danassvetlošću javljada biće raspoloženjai dobra zdravlja. Da još napišem neštojer na beliniima uvek mestatu prijatelj čekai kad si besnai kad si radosnai za pisanjevrlo podobna.
U oku momemrak i tamaponeka zvezdasvetlost prelama. Volim te kućei noć bez ljudijer ljudski maloima ko da ponudi. Mnogo je zvanihmalo izabranihmogu i samana put večni. Spoznaješ svaku gordost ko zmijupustite moju istoriju. Tako je mala i nebitnakad pogledate da se ruši pola sveta. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se
To što krvariš znači da si žena. Tetka je uzela štapić od sladoleda i namazala Ivani vreo vosak na nausnice. Tečnost se stvrdla u ćilibar, koji je tetka uhvatila za jedan kraj i cimnula. U pepeljari je ostavila zlatnu gusenicu, dlakavu samo s jedne strane. Betonska terasa se usijala. Ivana je pritiskala
Dosadna pesmaDobro jutro , reče sat.Zar je ovo dan ?siv sumoransav umoran i dosadan.Izeš dan !Kakav ružan i rugobannamršten i kišovit.sa kafom je još gori.Ona dođe da razboritek se onda rastužiš.I potutuljiš.Svega ima u toj zbrciuglavnom se loše vrti.To zbog dana nije čudoAli u glavi sve je crno.Čekam neke bolje danečekam neke tople noćikad zrikavci
Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara
Zašto baš ovaj naziv bloga? Naime, ovo je ideja koja mi je došla još pre skoro pet, šest godina ali sam ja padajući na poznate izgovore – moraš da znaš nišu, ciljnu grupu, da platiš sajt hiljadu evra, dizajnera isto i sl., odlagala bavljenje ovom idejom. Ali ovog leta sam se našla u izobilju slobodnog
