Vatra i ništa Sudbina nam je svima ista To govori zagađena voda čista Vrata modernog proročišta Zapovedaju: sebe se odrekni Svi tvoji zakoni Jesu samo pepeo i demoni U uglu kutijica Neka nova školica U njoj strahovi A njih voze popovi Klekni našoj zakletvi I kreni ka stazi slavi Ubij drukčije Bubašvabe koje prate mitske […]
Je li to ono kada bez straha piješ kafu sa drugaricom. Je li to ono kad se dotjeraš pogledaš se u ogledalo i sama sebi kažeš to je taj izraz u tvome oku Je li to ono kada odeš kod sestre i pozdravljaš se s njom od srca i budalasate bez podozrivih pogleda Je
Замисли дрво и поља цвећа, каква срећа! Лакше је замишљено их оживети, него спокој пронаћи и са срећом саживети. Замисли, није живот велика и пуна новца врећа, док за још уништавају наша поља цвећа. Није наша земља једно обично парче, она је део свакога од нас и преко јој је потребан спас! Замисли, колико
Ponekad život se zaglavi u procepe između svetova. I ma koliko gurali kola, ne možemo dalje istim putem, slepi i gluvi za tuđe sudbine, slepi i gluvi za sopstveni usud. Jer svi smo delovi mašine na fabričkoj traci, nevolja tuđa sutra je naša kleta sudbina. Ko to odvaja ispravne primerke od škarta? Ko određuje koja
Mislim da to što te viđam toliko često nije slučajnost. Nikako ne može biti. Svaki put kad stavim tačku na ovu priču – neka viša sila me ošamari realnošću, izbriše tačku i na njeno mesto stavi zarez. Nije kao da patim, samo se, s vremena na vreme, setim svih onih osmeha koji su obasjavali našu
Sedeo je sam. U plavom džemperu boje pokislog mora i farmerkama, delovao je napeto. Knjiga koju je do maločas čitao, stajala je na stolu odgurnuta u stranu. Kao da je upravo to što je pročitao izazvalo neku buru u njemu. Pa je knjigu odbacio kao i misli koje su sa njom navrle. Koka-kola, koju je
Данас сам сапасао лабуда. Какав сам ја цар.Хрој. Чуш херој, херојчина. Наиме. Прелазим ти ја Бранков мост. Приметим, аутомобили застају, нешто заобилазе. Околи људи гледају, снимају. Загледам се. Када, оно на цести, у смеру Новог Београда, у трећој траци лабуд. Шћућурио се уз преграду. Мислим се, шта? Да се направим луд и продужим, или… Прилази
Ako ikad poželiš da te neko voli onako kako sunce voli jutro, da ti čuva snove kao tajnu što se šapuće tiho. Zapitaj se, imaš li hrabrosti za tu ljubav? Šta bih ti bio ja? Da li bih ti bio sve? Ako ikad, u trenucima noćne tišine, poželiš da jastuk pored tvog nije hladan,
Tebi,Kojoj nikada nisam smeo govoriti o svojim strahovima, čežnjama i ludilu…Pišem i prepričavam tobom opčinjene monologe moje duše…Ne, nije to protraćeno vreme,Ta naizgled imaginarna ljubav,Ovom čoveku donela je više radosti od prvih proleća, prvog poljupca, i bezbroj svitanja u dvoje..Taj osećaj da lebdiš na najudobnijem oblaku nesanice, upoznao me sa srećom..Ko sam ja bez tebe?Tek
Zamisli ne budeš sutra tu, ne probudiš se… Ne probudi te alarm za posao, koji naviješ dva puta, ali ti ga ne čuješ Zamisli više ne skuvaš kafu mami, a ni tati… I ako tata nije tu sa Vama trenutno Zamisli ne posvađaš se više sa sestrom oko odeće, oko toga što hoće da ide
Zavetne trake predstavljaju dugu tradiciju kod Istočnih naroda. Deo su svakog svečanog obreda: Venčanja, proslava, pa čak i sahrana. Zavetne trake su oduvek bile obećanje na vernost, prosperitet, blagostanje. Uvek su u boji, najčešće crvenoj. Onaj koji nosi zavetnu traku oko ruke ili glave, na štapu ili, u novije vreme, i oko vrata u vidu
Obično ljudi u nekom tremutku svog života shvate vrlo važnu istinu. Shvate da to što su besni nije bilo do rijalitija i muzike, već do njihovih loših navika. Da to što su bili tužni nije bilo do mrtvih, već do pojedinih koji su i dalje među živima a crpe im energiju. Da to što jure
