Još jedno leto Još jedno letosa kojim nižu sedugi dani jarki,svetli i žarki. Još jedno letovedrih, zvezdanih noći.Kratki su koraci kojima će proći.Da li će kao oluja, iznenada, u meni doći? Još jedno leto,a smiraj daleko.U beskonačnosti trajanja,tražim ka horizontu pogled. Kako izgleda doživeti spokoj?Da li duboko i skriveno u morupočiva beg od pustoši?Ni od […]
Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako
1. poglavlje Kocka je bačena! Mračna, zadimljena prostorija. Dok se meša miris duvana i alkohola sa druge strane se tu mešaju pohlepa, glad za novcem i ostalim materijalnim stvarima i ono najgore – porok ka kocki. Za jednim stolom sede četiri muškarca. U toku je za njih važna partija. – Mislim da je tvoje
Одраз чистог образа Друговање са стрпљењем Радовање Смислу Аналзиза сопствених падова Слобода која не спутава Таленат којим се служи, не понижава Аутентичност која се калила храброшћу Њих две, Истину и Љубав, гаји на детињем срцу Етикете нације и статуса одлепљене заувек.
Rad je uspešno žonglirao niz stepenice sa obe papirne šolje pune kafe, sve dok nije stigao do vrata. Iako je Maksu toliko puta naglasio da to ne radi, vrata su bila zatvorena. Veliku prečku koja ih je otvarala spolja nije mogao da pritisne bez prosipanja vrele tečnosti po svojim prstima i novim cipelama, te nije
Pripovetka “Meduzin ponor” je objavljena u zbirci priča Grčki bogovi – Istrakon 2026. 1. poglavlje Umočila sam krpu u vodu donetu sa izvora Pazinčice i posmatrala kako se prljavština rastapa, nestaje u dnu kofe, a ona ponovo postaje bela, meka i spremna da donese sjaj. Iscedila sam je, raširila i kružnim potezima počela da brišem kamen.
Pričaj mi o ljubavi Beograd. Sunce zalazi na zapadnoj strani. Dan pada. Nudi se noć. Posao je obavljen. Ključ je već u bravi. Spreman da zaključa masivna vrata. Ruksak na ramenu, ispunjen sitnicama. Hodnik je utonuo u mrak. Izvor svjetlosti krije se u režiji. Sprema se da izađe u beogradsku tamu. Vrata se otvaraju. Nije
svrbe me nervi i grebe me koža nosim u sebi hiljadu moljaca koji grizu moje ćelije poput stare svilene košulje koja visi godinama u drvenom ormanu hoću da rašijem šavove na kolenima već su ionako popucali i ojedeni hoću da ih rašijem i pobegnem iz kože koja mi je postala tesna naglo sam porasla
12.04.2014 Ti mene nisi razumeo, a ja sam htela večno da te držim.I htela sam da zajedno hodamo po recidok nam se zagrljene senke preplićuna odsjaju meseca.Ali ništa od toga nije bilo,niti će biti.Ja nisam kao drugi,u meni trenutak traje večno.I svi ti trenuci su ostali tamo u tvojim rukama i u tvojoj kosi.I ja
Ovo je baš neki dobar dan. Otvoren prozor oponaša terasu,kafe na gelenderu – kad tamo bršljan. Onda spazimo, iako se kriju,kako vetar golica jelu pod prozorom.Sunce nam slika predstavu na zidu.Neki kažu: igra senki.Igra jeste – ali mirisa.Tako miriše cimet. Polako. On nas uvek uči da udahnemo duboko.Ne! Uči nas prvo da zažmurimo,pa da udahnemo
O, kako samo želim da verujem u tebe… Da predam svoju sudbinu u tvoje ruke sa dubokim znanjem da ćeš me učiniti dovoljno jakom da delam ispravno i da konačno stignem na to obećano rajsko mesto na kraju puta znajući da ti si svetlost koja prodire kroz zenicu oka moga i tu postaje svetionik. Ne
pronalazim sebe u sutonu zvezda u magli obećanja i sva moja gnezda nisu sama pronalazim sebe u bojama sna nebo koje cveta kao sa dna pronalazim sebe usnula i sama kažeš ja sam dama ali nemam srama da odem bez blama i od usana eh ima dana kada je tama veća od želja a osmeh
