Razmišljao sam danimai shvatio da ipak ja mogu da biram.Ako odlučim da ti ne verujem,više se nikada nećemo sresti,značajno pogledati, poljubiti.Mogu i da ti verujem.Mogu da poverujem u najveću lažikada izgovorenu u kontekstu ljubavi:“nije do tebe”. Ako ti poverujem, a pogrešim,ništa neću izgubiti;Ja te nikada i nisam imao.Mogao bih da te imam.Mogao bih da se […]

U gradu mode,moderno je biti sam.U poslednje vreme često govorim o samoći;usamljen sam.Mnogo je usamljenih ovde;zato se ne osećam drugačije,ali se osećam napušteno, zaboravljeno.Možda se uteha moja krije među ovim ljudima,takođe ostavljenim. Neka bude da se sve dogodilosuviše rano;sva sreća, polet, žar.Postoji li rano i kasno u životu?Nekada jedan trenutakmože zameniti godine.Šta su i te godine kada

Čuje se u daljini ,  predivna pesma ,  čarobna pesma ,  pesma sedam mora .  ta pesme će te ti pomoći da se zaljubiš.  Da u čuda ponovo veruješ .  Pesma sedam mora .  tako topla .  tako nežna .  tako snažna .  srce ti radošću ispunjava . 

Kada ti je ljubav u srcu tada celi svet dobija boje .  Tople i raznolike boje , oko tebe dobija celi svet .  Zato čuvaj i neguj ljubav u srcu svom jer tada celi svet dobija boje .  Tople i raznolike boje . 

Crno kao tvoje oči .  Slatko kao tvoje usne .  Opojno kao tvoj miris .  Toplo kao tvoje ruke oko moga struka.  Neodoljivo kao tvoje reči ljubavi .  Snažno kao tvoja osećanja prema meni.  Eto ,  tako ja zamišljam ljubavi . 

Hajde, povredi me jednom.Molim te, slomi mi srce.Ne moraš puno. Malo samo na par sati. Želim da ti napišem najlepšu ljubavnu pesmu.Želim da iscedim sve sokove mog bića,kao rukama vino i da na papir ostavim reči,da blješte poput kristala na Suncu jarkom. Ne umem drugačije.Samo sam tada bezbroj pesama napisala. Oprostiću sebi zbog toga.Svaka je

Niotkuda,počeo je neko drugi da me zanima.Mene, da.. Radovao sam njenom osmehu,iako nisam znao da li će trajati;da li će se išta ponovo desiti?Ni njen osmeh,ni moja sreća. Otišla je prerano.Nisam stigao da joj ispričamnajlepše priče;niti sam joj napisao najlepše stihove. Prosto je otišla;za mene neočekivano, za nju možda ne.Navikao sam na odlaske,ali ne volim ih. Ponekad

Često razmišljam o tebii pitam se, šta mi tačno nedostaje?Još uvek ne znam da li mi nedostaješ ti,naša ljubav ili naša navika.I nije važno da li ću uspeti da pronađem odgovor.Znam da mi fale danikada nas je bilo dvoje. Tačno je da sam se promenio, alimenjao sam se od našeg prvog susreta.Deo tebe ostaće kao trag

Mogao bih danima da pišem o odlascima.Obično dođu nepozvani,kada im se najmanje nadam;vrlo retko u pravom trenutku. Odlazili su ljudi iz mog života, iako baš i ne znam razloge za to.Suviše je kratak taj jedan život, da bih se protivio;Želim da budem izbor. Odlazili su dobri ljudi,vredni prisustva i ljubavi. Možda je i do mene.Ali

Оно што вечерас осећам – то уствари желим,Срећан сам што себе имам – то хоћу да поделим.Са тобом, да мене правог и ти опет упознаш,Искрено да се смејем и да сјај у мојим очима препознаш. Да свој печат лични стопим са твојим,Да различитим бојама свет наш обојим,Да сваки дан поред тебе живим,Не желим да се

Не знам зашто уопште инсистирам да разговарамо. И ранијих година, када нисмо смели ништа друго да радимо, осим да причамо, ретко ми се причало са тобом. И зато смо се свађали, јер смо били осуђени на речи. А ја волим да причам, а волиш и ти. И даље сваки дан покрећем разговор са тобом, по