Duša je lutalakroz vekovei eone i nalazila sve one manekoje su nas odvajale. Prišla sam ti više puta,ali nisi bio blizu. Otišla samda iskusim život bez tebe. Došla sam opet, kao ribakoja se probija kroz vodui sve njene dubine, da ti kažemda sam možda sadatvoja vila, koja će te voditiu put spoznaje i znanja. Moja

svet koji osećam čulima i misao iz davnina ovaj treset koji dotičem kao da je star eoinma i pećinski čovek se budi u meni on je ja iz prošlih vremena jezera stara puna mistike školje iz davnina misli o vodi koja se utapa u samu sebe i u nebo četinari i zelenilo samo za mene

Пали се свећа, пламен се гаси, То није ветар то су неми уздаси. Са друге стране покушава да каже: Све је у реду, ништа ме не боли, Има ко још увек да те јако воли.   Тело је мртво, ту сам иза тебе, Окрени се, чувам ти леђа да те нико не зајебе. Покушавам да

1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode

Волим те ја, Гаврило.Дај ми руку, дај.Је ли лакше сад?Тешко је заволети живот у преживљавању, знам.Овде је увек само мука и јад,сиротиња.Безболније је гинути. Како си ти млад.Што ниси чекао да порастеш?Знам, гушила те немоћ, ње си хтео да се ослободиш.Тешко је било, знам, тешко.И сада је тешко.Чекај, чекај, не жури.Дај ми руку, дај. Је

Između ljubavi  i boli,  sve si mi  od reda bio.  Od nadanja  do propadanja.  Od sumraka  do svitanja.  Kašičica meda  i čaša pelina. Svaki tren,  nova nada  ili korak bliže  do ponora.  Ruski rulet,  ništa ili sve.  Birala sam  ništa i  otišla dalje.  Jer i da sam  sam stavila na sve,  ostalo bi  ništa.   

  Где год био, пратиће ме моје мисли. Оне су свуда где и ја, нека друга звезда их обасјава, неко друго небо их наткрива.   Где год био, исте јаке кише лију, уз олују и шапат ветра, кише се хладне сруче на летњи дан нада мном.   Где год био, другачији сан нисам снио. Жеља

Među ljudima, moje mesto ne postoji, za reči se ne snalazim, u toj priči da se udostoji, pa joj smisao ne pronalazim.   Među ljudima, sveden sam na ono što vide i čuju kad je neko jednom rekao. Moje mane više im se svide, ali sve ne bih nikad porekao.   Među ljudima, sve sam

Птица је утихнула, престала да пева,сањари да полети у Свемир,да се игра са мачком, није била милостива према црвићу,није дуго прелетела ни Атлантски океан, нити се зауставила да помилује жалосну врбу. Оног дана кад си одлучилада се уклопиш, склопила је крила.

Divlji cvetovi seuzdižu iz traveu tvom dvorištuda vide prolaznike.Prolazniciistežu vratoveda vide njih,oštre,drsko otvorene,nametljive.Nimalo ne liče natvoje ucveljene drugove.Nevidljive mačketrupkaju po tavanui cela kuća noćukao da se ruši.Ali to ne čuješ ni ti,ni tvoje umorne komšije.Ti, jer više ne postojišu obliku u kom te pamtim.Oni, jer su previše zauzetisopstvenim postojanjemmeđu oronulim zidovima.Cvetovi nikad ne napuštajubrod koji

Još jedno leto Još jedno letosa kojim nižu sedugi dani jarki,svetli i žarki. Još jedno letovedrih, zvezdanih noći.Kratki su koraci kojima će proći.Da li će kao oluja, iznenada, u meni doći? Još jedno leto,a smiraj daleko.U beskonačnosti trajanja,tražim ka horizontu pogled. Kako izgleda doživeti spokoj?Da li duboko i skriveno u morupočiva beg od pustoši?Ni od